Navigacija

Događaji, skupovi...

Međunarodno Savetovanje ENERGETIKA 2024

Međunarodno Savetovanje

ENERGETIKA 2024

 PRVO OBAVEŠTENJE  I POZIV ZA PISANJE RADOVA

 25 - 28. jun 2024, hotel Zlatibor Resort, Zlatibor

9. februar 2024.

Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 održava se u godini u kojoj bi trebalo da postaju vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije sa ciljem saniranja posledica sve ubrzanijih klimatskih promena i sve intenzivnijeg zagađenja životne sredine. Srbija je prihvatila Sporazum COP28. Najveći napredak u odnosu na prethodne globalne sporazume o klimi je poziv da se do 2030. godine utrostruče kapaciteti obnovljivih izvora energije i udvostruče srednje godišnje stope rasta energetske efikasnosti, kao i poziv da se u ovoj deceniji ubrza prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, ali na pravedan način, kako bi se do 2050. godine postigle nulte emisije. Ambicije su povećane, mere su konkretizovane, obuhvat je proširen na sva fosilna goriva, očekivanja od ubrzanja razvoja niskougljeničnih tehnologija postaju realnija, ali se i pored napretka, još uvek ne vidi da su mehanizmi koji treba da omoguće njihovo ostvarenje, a koji podrazumevaju veoma visoke investicije, uravnoteženo dostupni svim zemljama, na način koji pravično odražava odgovornost za dekarbonizaciju i zaštitu planete.

Svakako se danas može konstatovati da dosadašnja politika EU prema Zapadnom Balkanu nije dovela do energetske tranzicije. Povećane ambicije Republike Srbije, praćene su povećanim očekivanjima za finansijskom i drugom podrškom EU, koja bi bila u skladu sa principima solidarnosti i kohezije među članicama Unije, ali i u skladu sa principima Pariskog sporazuma koji se odnose na zajedničku ali diferenciranu odgovornost, na realne mogućnosti i na specifične nacionalne okolnosti. Stimulans energetskoj tranziciji predstavlja i regionalna saradnja, ali ne kao do sada u trgovini emisiono intenzivnim energentima i proizvodima, već u pružanju novih energetskih usluga i primeni kompatibilnih rešenja u korišćenju OIE, pa čak i u zdravoj konkurenciji.

Pogled ka sredini ovog veka u energetici svakako nameće pitanje čime će region i Republika Srbija zameniti ugalj? Koliko mogu sami obnovljivi izvori energije i šta i u kojoj meri se očekuje od korišćenja vodonika (i u mnogim tehnološkim rešenjima i od amonijaka), a šta od nuklearne energetike sa sve atraktivnijim primenama malih modularnih nuklearnih reaktora (sa snagama i preko nekoliko stotina MW)? Šta nam od ovih tehnologija može biti dostupno?

Finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Gde pronaći kapital za stimulaciju razvoja optimalnog korišćenja obnovljivih izvora energije i onih subjekata koji dosledno i čvrsto sprovode programe energetske efikasnosti i zaštite životne sredine? Kako obezbediti da domaća energetika ne izgubi korak sa okruženjem? Da li rešenja gde se interveniše u reindustrijalizaciju, ali ciljano u proizvodnju novih tehnologija obnovljivih izvora, daju ekonomske rezultate?

Republika Srbija je zemlja sa statusom kandidata za prijem u članstvo EU i potpisnica Ugovora o osnivanje Energetske zajednice. Ovo nesumnjivo otvara pitanja vezana za uvođenje cene emisije ugljendioksida i eventualnu primenu sistema EU ETS. Ideja o regionalnom ETS sistemu je izgleda definitivno napuštena, ali ostaje otvoreno koje su opcije za primenu cena emisije ugljenika u Srbiji i zemljama regiona? Kako uraditi izbor najpovoljnijih opcija i koji je pravi odgovor na uvođenje karbonske takse na uvoz u EU (EU CBAM)? Naime, CBAM dodatno naglašava potrebu da se ubrza energetska tranzicija određivanjem cene emisija ugljenika, kao i daljom integracijom tržišta, i sa te strane, nameće administrativne i finansijske troškove uvoznicima CBAM robe, uključujući električnu energiju.

Energetska tranzicija, pored tehnoloških promena, finansijskih i ekonomskih izazova, donosi i značajne promene u socijalnoj sferi. Pojava i rast broja prozjumera u Republici Srbiji kao i nekoliko energetskih zadruga su ohrabrujući znaci na putu demokratizacije energetike. Ali, kako intenzivirati ove procese? Kako da cena energije ostane dostupna građanima i privredi, da se izbegnu zamke vođenja socijalne politike preko energetike? Ima li mesta za domaćinstva i pojedince u kreiranju energetske politike (posebno u domenu toplotne energije)? Ima li energetsko zadrugarstvo u korišćenju biomase budućnost u Srbiji?

Ovo su pitanja koja će, po logici stvari, dominirati u raspravama koje će se voditi na međunarodnom savetovanju ENERGETIKA 2024 i od odgovora na ta pitanja značajno će zavisiti razvoj energetike regiona. Usko polje primene najnovijih tehnologija u Srbiji jesu privatne inicijative i investicije u solarne i vetroelektrane, uz sve rizike primene mehanizma državnih aukcija, dok su ostali sektori privrede, energetske zadruge i domaćinstva manje u fokusu i tako u još težem položaju.

Ovo međunarodno savetovanje je uvek bilo i omiljena tribina na kojoj su stručnjaci sa univerziteta, naučnih instituta i privrede, iz zemlje i sveta, izlagali svoje naučne rezultate i diskutovali o njima, od kojih su oni koji su prolazili recenzentsku proceduru objavljivani u našem poznatom naučnom časopisu "ENERGIJA, EKONOMIJA, EKOLOGIJA" i drugim visoko rangiranim svetskim naučnim časopisima. Tako će biti i ovaj put, a očekuje se da će dominirati naučni prilozi u sledećim oblastima:

  • strateško planiranje razvoja energetike i energetska politika,
  • razvoj i primena metoda veštačke inteligencije i analitičkih metoda i alata u energetskim sistemima,
  • široko korišćenje obnovljivih izvora energije (hidroenergije, solarne energetije i vetroenergije, šumske i poljoprivredne biomase,tečnih biogoriva, biogasa, geotermalnih izvora, toplotnih pumpi, vodonika, komunalnog otpada, industrijske otpadne toplote,.),
  • zaštita životne sredine i energetska efikasnost kao poluge u dostizanju optimalnog energetskog miksa
  • savremeni tehničko-tehnološki izazovi vezani za industrijski razvoj, odnosno za razvoj novih energetskih tehnologija kao novi stub privrednog rasta regiona sa posebnim naglaskom na digitalizaciji sektora, skladištenju energije, sprezanju različitih sektora, distribuiranoj proizvodnji,...
  • korišćenje nuklearne energije (nove male modularne elektrane, radioaktivni otpad, socijalni aspekti,.),
  • tehnike sakupljanja, skladištenja i korišćenja ugljenika,
  • cirkularna ekonomija u energetskom i drugim sektorima,
  • razvoj i korišćenje energetski efikasnih hibridnih i električnih vozila,
  • energetska tržišta i tržišta emisija,
  • pametne prenosne i elektrodistributivne mreže,
  • obrazovanje i kadrovi za održivi razvoj koji će biti spremni da nas vode ka energetici bez ugljenika (permanentno usavršavanje znanja jer su pred energetikom stalna preispitivanja i prilagođavanja).

U okviru Međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2024 planiraju se uvodna pozivna predavanja, oralne prezentacije, poster prezentacije, promotivno-marketinške prezentacije i izložbe o dostignućima u energetici, industriji, komunalnim sistemima, saobraćaju, zgradarstvu, obnovljivim i novim izvorima energije, studentski akademski projekti kao i nekoliko okruglih stolova sa aktuelnim temama.

Posebna pažnja biće usmerena na inovacije u energetici gledano očima mladih (ovo zbog toga jer SAVEZ ENERGETIČARA smatra da je priprema i uvođenje mladih u istraživačke, privredne i društvene tokove od presudnog značaja za razvoj Srbije, pa ćemo nastojati da podstaknemo energetske kompanije da na ovom Savetovanju započnu sa formiranjem "BERZE POSLOVA ZA MLADE ENERGETIČARE").

Na savetovanju ENERGETIKA 2024 biće svečano uručena priznanja za naučno-istraživačke doprinose i diplome sa novčanim nagradama za studentska ostvarenja.

Kopredsednici organizaciono-programskog odbora.

Prof. dr inž. Milun J. Babić, Predsednik skupštine Saveza energetičara

Prof. dr inž. Nikola Rajaković, Predsednik Saveza energetičara

ENERGETIKA 2024 - oblasti od interesa:

(1)  OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE (SUNCE, VETAR, VODA, BIOMASA, BIOGAS, GEOTERMALNA ENERGIJA...);

(2)   KONVENCIONALNA I NUKLEARNA ENERGETIKA (UKLJUČUJUĆI I MALE MODULARNE NUKLEARNE REAKTORE) I NJIHOVO SUOČAVANJE SA ENERGETSKOM TRANZICIJOM;

(3)   POVEZIVANJE ELEKTROENERGETSKOG SEKTORA SA SEKTORIMA GREJANJA, TRANSPORTA I INDUSTRIJE;

(4)   ELEKTROENERGETSKE MREŽE I TRŽIŠTA U ENERGETICI;

(5)   ENERGETSKA EFIKASNOST (DOMAĆINSTVA, KOMUNALNI SEKTOR, INDUSTRIJA, ZGRADARSTVO...);

(6)   TEHNOLOGIJE ZA SKLADIŠTENJE ENERGIJE;

(7)  MULTISEKTORSKI ZADACI U OBLASTI UNAPREĐENJA ŽIVOTNE SREDINE NA PUTU REPUBLIKE SRBIJE PREMA EU;

(8)  EKONOMSKA I REGULATORNO-RAZVOJNA PITANJA ENERGETSKOG SEKTORA.

Pored usmenih izlaganja po oblastima (sesije), biće organizovane i panel diskusije. Za sve diskusije (panele) biće obezbeđeni kompetentni uvodničari, a u raspravi će uzeti učešće i specijalni gosti (pozvani predavači iz zemlje i inostranstva), predstavnici drđavnih tela, energetskih i industrijskih kompanija i naučno-istraživačkog sektora.

Uputstvo za pisanje apstrakata:

Apstrakt je potrebno dostaviti na engleskom i srpskom jeziku u sledećem formatu:

  • navesti naslov rada i apstrakt do 500 reči, bez komercijalnih (reklamnih) elemenata, uz navođenje do pet ključnih reči-pojmova,
  • apstrakt ne sme da sadrži specijalne znakove, formule, tabele i slike.

Uputstvo za pisanje rada:

  • Rad može sadržati maksimalno 8 stranica, sa uključenim apstraktom rada, grafičkim prikazima, tabelama i ostalim elementima.
  • Autori su dužni dostaviti lektorisan rad
  • Detaljnije uputstvo za pisanje rada biće dostavljeno uz obaveštenje o prihvatanju apstrakta.

> DOSTAVA APSTRAKATA*:

16. 02. februar 2024.

OBAVEŠTENJE O PRIHVATANJU ABSTRAKATA:

16. februar 2024.

DOSTAVA RADOVA ZA RECENZIJU:

15. mart 2024.

OBAVEŠTENJE O RECENZIJI I PRIHVATANJU RADOVA:

19. april 2024.

UPLATA AUTORSKIH KOTIZACIJA*:

15. maj 2024.

DOSTAVA KONFERENCIJSKOG APSTRAKTA**

19. april 2024.

DOSTAVA KONFERENCIJSKOG RADA I ZAKASNELA UPLATA**

17. maj 2024.

* Dostavljeni radovi u ovoj kategoriji nakon izlaganja na konferenciji ulaze u izbor za objavu u časopisu EEE, nakon recenzije.

 ** Za apstrakte, odnosno radove dostavljene u okviru ovih rokova nismo u mogućnosti da garantujemo recenziju niti mogućnost objave u časopisu.

> APSTRAKTI I RADOVI SE ISKLJUČIVO DOSTAVLJAJU PUTEM APLIKACIJE

> <https://radovi.savezenergeticara.org/> RADOVI.SAVEZENERGETICARA.ORG

 

KOTIZACIJA

Kategorije

A

B

C

 

AUTORI

OSTALI UČESNICI

STUDENTSKA

 

do 15.05.2024.

od 16.05.2024.

do 15.05.2024.

od 16.05.2024.

do 15.05.2024.

od 16.05.2024.

Cena (RSD / EUR)

12.000,00 / 105,00

16.000,00 / 140,00

15.000,00 / 130,00

16.000,00 / 140,00

8.000,00 / 70,00

9.500,00 / 80,00

 

> SMEŠTAJ -  <https://www.hotelzlatibor-resort.com/> HOTEL ZLATIBOR

 

> RESORT4*

> Tip sobe

> (pun pansion/po sobi)

> Cena (RSD / EUR)

> Jednokrevetna** <https://www.hotelzlatibor-resort.com/hotel-zlatibor/>

> 12.700,00 / 108,00

> Dvokrevetna** <https://www.hotelzlatibor-resort.com/hotel-zlatibor/>

> 15.800,00 / 135,00

> *U navedene cene nije uračunat 20% PDV-a.

> **Smeštaj je na bazi punog pansiona, uz besplatno korišćenje wellness i spa centra i garaže

Kotizacije uključuju:

> *      prisustvo svim predavanjima

> *      koktel dobrodošlice

> *      kafe pauze

> *      svečanu večeru

> *      materijal Savetovanja

> Članovi Saveza energetičara koji do 1. februara 2024. god. uplate članarinu za 2024. godinu imaju pravo na umanjen iznos članarine: 10.000,00 RSD

Uplate se primaju na žiro račune Saveza energetičara:

> dinarski: 325-950060001266482

> devizni: 325-960160000189665

 

 

MESTO ODRŽAVANJA

Zlatibor je već godinama najposećenija planina u Srbiji. Ovaj planinski masiv nalazi se na putu ka Jadranskom moru, na samo 230 km od Beograda. Sa čak 220 sunčanih dana godišnje predstavlja idealno mesto za odmor i sportske aktivnosti, uključujući i zimske sportove. Ovaj planinski biser Srbije je dobio svoje ime po svojim zlatnim pašanjacima i prostranstvima grandioznih borovih šuma. Turizam na Zlatiboru počeo je da se razvija dolaskom kralja Aleksandra Obrenovića i njegovom posetom izvoru Kulaševac. Od tog trenutka, imućniji ljudi tog vremena počeli su da grade vile i letnjikovce, i na taj način započeli dugogodišnju tradiciju Zlatibora kao turističkog centra. Najviši vrh ovog parka prirode je Tornik (1496m), iznad kog se rascvetala ruža vetrova koja ovu planinu čini jedinstvenom oazom zdravlja. Zlatibor je planina koja godinama širi svoje ruke svima onima koji žele da uživaju u njenim prirodnim, istorijskim i kulturinim bogatstvima.

Hotel Zlatibor Resort nalazi se u samom centru Zlatibora i idealan je spoj udobnog, komfornog i relaksirajućeg smeštaja sa duhom tradicije i sjajem savremenog luksuza, uz sve čari planinskog ambijenta. Pored idealne lokacije na kojoj se hotel nalazi, dodatnu lepotu uživanja vam pruža ogromna mogućnost izbora hotelskih soba i apartmana, koji su dizajnirani tako da svako pronađe idealan prostor za sebe i svoj savršen odmor.

Četiri različita tipa soba i apartmana, dizajnirani su tako da svaki tip priča svoju priču i daje dozu luksuza ambijentu u kom se nalazi. Pogled na centar Zlatibora i čist vazduh planine oko Vas, doprinose potpunom komforu kroz upotrebu najmodernijih tehnologija izgradnje i dizajna.

Magnesium Spa & Fitness centar predstavlja raj na 4000 kvadratnih metara. Ovo je mesto koje balansira prirodu, tradiciju i savremene trendovebrige o telu.

> KONTAKT I INFORMACIJE / Tehnički organizator:

> BBN Congress Management doo, Deligradska 9, 11000 Beograd, Srbija

> Tel: +381 (0) 11 / 3629402, 3629405, 2682318; Mob: +381 (0) 66 / 8027718

> E-mail:  <mailto:bbn@bbn.co.rs> bbn@bbn.co.rs, <mailto:bbn.pco@gmail.com> > bbn.pco@gmail.com

>  Web site:  <http://www.bbn.co.rs> www.bbn.co.rs