Међународно Саветовање ЕНЕРГЕТИКА 2024

Међународно Саветовање

ЕНЕРГЕТИКА 2024

 ПРВО ОБАВЕШТЕЊЕ  И ПОЗИВ ЗА ПИСАЊЕ РАДОВА

 25 - 28. јун 2024, хотел Златибор Ресорт, Златибор

9. фебруар 2024.

Међународно саветовање ЕНЕРГЕТИКА 2024 одржава се у години у којој би требало да постају видљивији позитивни ефекти декарбонизације енергетике, транспорта и индустрије са циљем санирања последица све убрзанијих климатских промена и све интензивнијег загађења животне средине. Србија је прихватила Споразум COP28. Највећи напредак у односу на претходне глобалне споразуме о клими је позив да се до 2030. године утроструче капацитети обновљивих извора енергије и удвоструче средње годишње стопе раста енергетске ефикасности, као и позив да се у овој деценији убрза прелазак са фосилних горива у енергетским системима, али на праведан начин, како би се до 2050. године постигле нулте емисије. Амбиције су повећане, мере су конкретизоване, обухват је проширен на сва фосилна горива, очекивања од убрзања развоја нискоугљеничних технологија постају реалнија, али се и поред напретка, још увек не види да су механизми који треба да омогуће њихово остварење, а који подразумевају веома високе инвестиције, уравнотежено доступни свим земљама, на начин који правично одражава одговорност за декарбонизацију и заштиту планете.

Свакако се данас може констатовати да досадашња политика ЕУ према Западном Балкану није довела до енергетске транзиције. Повећане амбиције Републике Србије, праћене су повећаним очекивањима за финансијском и другом подршком ЕУ, која би била у складу са принципима солидарности и кохезије међу чланицама Уније, али и у складу са принципима Париског споразума који се односе на заједничку али диференцирану одговорност, на реалне могућности и на специфичне националне околности. Стимуланс енергетској транзицији представља и регионална сарадња, али не као до сада у трговини емисионо интензивним енергентима и производима, већ у пружању нових енергетских услуга и примени компатибилних решења у коришћењу ОИЕ, па чак и у здравој конкуренцији.

Поглед ка средини овог века у енергетици свакако намеће питање чиме ће регион и Република Србија заменити угаљ? Колико могу сами обновљиви извори енергије и шта и у којој мери се очекује од коришћења водоника (и у многим технолошким решењима и од амонијака), а шта од нуклеарне енергетике са све атрактивнијим применама малих модуларних нуклеарних реактора (са снагама и преко неколико стотина МW)? Шта нам од ових технологија може бити доступно?

Финансијски и економски аспекти енергетске транзиције представљају додатни изазов. Где пронаћи капитал за стимулацију развоја оптималног коришћења обновљивих извора енергије и оних субјеката који доследно и чврсто спроводе програме енергетске ефикасности и заштите животне средине? Како обезбедити да домаћа енергетика не изгуби корак са окружењем? Да ли решења где се интервенише у реиндустријализацију, али циљано у производњу нових технологија обновљивих извора, дају економске резултате?

Република Србија је земља са статусом кандидата за пријем у чланство ЕУ и потписница Уговора о оснивање Енергетске заједнице. Ово несумњиво отвара питања везана за увођење цене емисије угљендиоксида и евентуалну примену система ЕУ ЕТС. Идеја о регионалном ЕТС систему је изгледа дефинитивно напуштена, али остаје отворено које су опције за примену цена емисије угљеника у Србији и земљама региона? Како урадити избор најповољнијих опција и који је прави одговор на увођење карбонске таксе на увоз у ЕУ (ЕУ ЦБАМ)? Наиме, ЦБАМ додатно наглашава потребу да се убрза енергетска транзиција одређивањем цене емисија угљеника, као и даљом интеграцијом тржишта, и са те стране, намеће административне и финансијске трошкове увозницима ЦБАМ робе, укључујући електричну енергију.

Енергетска транзиција, поред технолошких промена, финансијских и економских изазова, доноси и значајне промене у социјалној сфери. Појава и раст броја прозјумера у Републици Србији као и неколико енергетских задруга су охрабрујући знаци на путу демократизације енергетике. Али, како интензивирати ове процесе? Како да цена енергије остане доступна грађанима и привреди, да се избегну замке вођења социјалне политике преко енергетике? Има ли места за домаћинства и појединце у креирању енергетске политике (посебно у домену топлотне енергије)? Има ли енергетско задругарство у коришћењу биомасе будућност у Србији?

Ово су питања која ће, по логици ствари, доминирати у расправама које ће се водити на међународном саветовању ЕНЕРГЕТИКА 2024 и од одговора на та питања значајно ће зависити развој енергетике региона. Уско поље примене најновијих технологија у Србији јесу приватне иницијативе и инвестиције у соларне и ветроелектране, уз све ризике примене механизма државних аукција, док су остали сектори привреде, енергетске задруге и домаћинства мање у фокусу и тако у још тежем положају.

Ово међународно саветовање је увек било и омиљена трибина на којој су стручњаци са универзитета, научних института и привреде, из земље и света, излагали своје научне резултате и дискутовали о њима, од којих су они који су пролазили рецензентску процедуру објављивани у нашем познатом научном часопису "ЕНЕРГИЈА, ЕКОНОМИЈА, ЕКОЛОГИЈА" и другим високо рангираним светским научним часописима. Тако ће бити и овај пут, а очекује се да ће доминирати научни прилози у следећим областима:

• стратешко планирање развоја енергетике и енергетска политика,
• развој и примена метода вештачке интелигенције и аналитичких метода и алата у енергетским системима,
• широко коришћење обновљивих извора енергије (хидроенергије, соларне енергетије и ветроенергије, шумске и пољопривредне биомасе,течних биогорива, биогаса, геотермалних извора, топлотних пумпи, водоника, комуналног отпада, индустријске отпадне топлоте,.),
• заштита животне средине и енергетска ефикасност као полуге у достизању оптималног енергетског микса
• савремени техничко-технолошки изазови везани за индустријски развој, односно за развој нових енергетских технологија као нови стуб привредног раста региона са посебним нагласком на дигитализацији сектора, складиштењу енергије, спрезању различитих сектора, дистрибуираној производњи,...
• коришћење нуклеарне енергије (нове мале модуларне електране, радиоактивни отпад, социјални аспекти,.),
• технике сакупљања, складиштења и коришћења угљеника,
• циркуларна економија у енергетском и другим секторима,
• развој и коришћење енергетски ефикасних хибридних и електричних возила,
• енергетска тржишта и тржишта емисија,
• паметне преносне и електродистрибутивне мреже,
• образовање и кадрови за одрживи развој који ће бити спремни да нас воде ка енергетици без угљеника (перманентно усавршавање знања јер су пред енергетиком стална преиспитивања и прилагођавања).

У оквиру Међународног саветовања ЕНЕРГЕТИКА 2024 планирају се уводна позивна предавања, оралне презентације, постер презентације, промотивно-маркетиншке презентације и изложбе о достигнућима у енергетици, индустрији, комуналним системима, саобраћају, зградарству, обновљивим и новим изворима енергије, студентски академски пројекти као и неколико округлих столова са актуелним темама.

Посебна пажња биће усмерена на иновације у енергетици гледано очима младих (ово због тога јер САВЕЗ ЕНЕРГЕТИЧАРА сматра да је припрема и увођење младих у истраживачке, привредне и друштвене токове од пресудног значаја за развој Србије, па ћемо настојати да подстакнемо енергетске компаније да на овом Саветовању започну са формирањем "БЕРЗЕ ПОСЛОВА ЗА МЛАДЕ ЕНЕРГЕТИЧАРЕ").

На саветовању ЕНЕРГЕТИКА 2024 биће свечано уручена признања за научно-истраживачке доприносе и дипломе са новчаним наградама за студентска остварења.

Копредседници организационо-програмског одбора.

Проф. др инж. Милун Ј. Бабић, Председник скупштине Савеза енергетичара

Проф. др инж. Никола Рајаковић, Председник Савеза енергетичара

ЕНЕРГЕТИКА 2024 - области од интереса:

(1)  ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ (СУНЦЕ, ВЕТАР, ВОДА, БИОМАСА, БИОГАС, ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА...);

(2)   КОНВЕНЦИОНАЛНА И НУКЛЕАРНА ЕНЕРГЕТИКА (УКЉУЧУЈУЋИ И МАЛЕ МОДУЛАРНЕ НУКЛЕАРНЕ РЕАКТОРЕ) И ЊИХОВО СУОЧАВАЊЕ СА ЕНЕРГЕТСКОМ ТРАНЗИЦИЈОМ;

(3)   ПОВЕЗИВАЊЕ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКОГ СЕКТОРА СА СЕКТОРИМА ГРЕЈАЊА, ТРАНСПОРТА И ИНДУСТРИЈЕ;

(4)   ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ МРЕЖЕ И ТРЖИШТА У ЕНЕРГЕТИЦИ;

(5)   ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ (ДОМАЋИНСТВА, КОМУНАЛНИ СЕКТОР, ИНДУСТРИЈА, ЗГРАДАРСТВО...);

(6)   ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ЕНЕРГИЈЕ;

(7)  МУЛТИСЕКТОРСКИ ЗАДАЦИ У ОБЛАСТИ УНАПРЕЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ПУТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРЕМА ЕУ;

(8)  ЕКОНОМСКА И РЕГУЛАТОРНО-РАЗВОЈНА ПИТАЊА ЕНЕРГЕТСКОГ СЕКТОРА.

Поред усмених излагања по областима (сесије), биће организоване и панел дискусије. За све дискусије (панеле) биће обезбеђени компетентни уводничари, а у расправи ће узети учешће и специјални гости (позвани предавачи из земље и иностранства), представници дрђавних тела, енергетских и индустријских компанија и научно-истраживачког сектора.

Упутство за писање апстраката:

Апстракт је потребно доставити на енглеском и српском језику у следећем формату:

• навести наслов рада и апстракт до 500 речи, без комерцијалних (рекламних) елемената, уз навођење до пет кључних речи-појмова,
• апстракт не сме да садржи специјалне знакове, формуле, табеле и слике.

Упутство за писање рада:

• Рад може садржати максимално 8 страница, са укљученим апстрактом рада, графичким приказима, табелама и осталим елементима.
• Аутори су дужни доставити лекторисан рад
• Детаљније упутство за писање рада биће достављено уз обавештење о прихватању апстракта.

> ДОСТАВА АПСТРАКАТА*:

16. 02. фебруар 2024.

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПРИХВАТАЊУ АБСТРАКАТА:

16. фебруар 2024.

ДОСТАВА РАДОВА ЗА РЕЦЕНЗИЈУ:

15. март 2024.

ОБАВЕШТЕЊЕ О РЕЦЕНЗИЈИ И ПРИХВАТАЊУ РАДОВА:

19. април 2024.

УПЛАТА АУТОРСКИХ КОТИЗАЦИЈА*:

15. мај 2024.

ДОСТАВА КОНФЕРЕНЦИЈСКОГ АПСТРАКТА**

19. април 2024.

ДОСТАВА КОНФЕРЕНЦИЈСКОГ РАДА И ЗАКАСНЕЛА УПЛАТА**

17. мај 2024.

* Достављени радови у овој категорији након излагања на конференцији улазе у избор за објаву у часопису ЕЕЕ, након рецензије.

 ** За апстракте, односно радове достављене у оквиру ових рокова нисмо у могућности да гарантујемо рецензију нити могућност објаве у часопису.

> АПСТРАКТИ И РАДОВИ СЕ ИСКЉУЧИВО ДОСТАВЉАЈУ ПУТЕМ АПЛИКАЦИЈЕ

> <https://radovi.savezenergeticara.org/> RADOVI.SAVEZENERGETICARA.ORG

 

КОТИЗАЦИЈА
Категорије	А		Б		Ц
	АУТОРИ		ОСТАЛИ УЧЕСНИЦИ		СТУДЕНТСКА
	до 15.05.2024.	од 16.05.2024.	до 15.05.2024.	од 16.05.2024.	до 15.05.2024.	од 16.05.2024.
Цена (РСД / ЕУР)	12.000,00 / 105,00	16.000,00 / 140,00	15.000,00 / 130,00	16.000,00 / 140,00	8.000,00 / 70,00	9.500,00 / 80,00

 

> SMEŠTAJ -  <https://www.hotelzlatibor-resort.com/> ХОТЕЛ ЗЛАТИБОР

 

> RESORT4*

> Тип собе

> (пун пансион/по соби)

> Цена (РСД / ЕУР)

> Једнокреветна** <https://www.hotelzlatibor-resort.com/hotel-zlatibor/>

> 12.700,00 / 108,00

> Двокреветна** <https://www.hotelzlatibor-resort.com/hotel-zlatibor/>

> 15.800,00 / 135,00

> *У наведене цене није урачунат 20% ПДВ-а.

> **Смештај је на бази пуног пансиона, уз бесплатно коришћење wеллнесс и спа центра и гараже

Котизације укључују:

> *      присуство свим предавањима

> *      коктел добродошлице

> *      кафе паузе

> *      свечану вечеру

> *      материјал Саветовања

> Чланови Савеза енергетичара који до 1. фебруара 2024. год. уплате чланарину за 2024. годину имају право на умањен износ чланарине: 10.000,00 РСД

Уплате се примају на жиро рачуне Савеза енергетичара:

> динарски: 325-950060001266482

> девизни: 325-960160000189665

 

 

МЕСТО ОДРЖАВАЊА

Златибор је већ годинама најпосећенија планина у Србији. Овај планински масив налази се на путу ка Јадранском мору, на само 230 км од Београда. Са чак 220 сунчаних дана годишње представља идеално место за одмор и спортске активности, укључујући и зимске спортове. Овај планински бисер Србије је добио своје име по својим златним пашањацима и пространствима грандиозних борових шума. Туризам на Златибору почео је да се развија доласком краља Александра Обреновића и његовом посетом извору Кулашевац. Од тог тренутка, имућнији људи тог времена почели су да граде виле и летњиковце, и на тај начин започели дугогодишњу традицију Златибора као туристичког центра. Највиши врх овог парка природе је Торник (1496м), изнад ког се расцветала ружа ветрова која ову планину чини јединственом оазом здравља. Златибор је планина која годинама шири своје руке свима онима који желе да уживају у њеним природним, историјским и културиним богатствима.

Хотел Златибор Ресорт налази се у самом центру Златибора и идеалан је спој удобног, комфорног и релаксирајућег смештаја са духом традиције и сјајем савременог луксуза, уз све чари планинског амбијента. Поред идеалне локације на којој се хотел налази, додатну лепоту уживања вам пружа огромна могућност избора хотелских соба и апартмана, који су дизајнирани тако да свако пронађе идеалан простор за себе и свој савршен одмор.

Четири различита типа соба и апартмана, дизајнирани су тако да сваки тип прича своју причу и даје дозу луксуза амбијенту у ком се налази. Поглед на центар Златибора и чист ваздух планине око Вас, доприносе потпуном комфору кроз употребу најмодернијих технологија изградње и дизајна.

Magnesium Spa & Fitness centar представља рај на 4000 квадратних метара. Ово је место које балансира природу, традицију и савремене трендовебриге о телу.

> КОНТАКТ И ИНФОРМАЦИЈЕ / Технички организатор:

> BBN Congress Management doo, Делиградска 9, 11000 Београд, Србија

> Тел: +381 (0) 11 / 3629402, 3629405, 2682318; Моб: +381 (0) 66 / 8027718

> E-mail:  <mailto:bbn@bbn.co.rs> bbn@bbn.co.rs, <mailto:bbn.pco@gmail.com> > bbn.pco@gmail.com

>  Web site:  <http://www.bbn.co.rs> www.bbn.co.rs