Свечана академија поводом обележавања стогодишњице рођења академика Михаила Љ. Михаиловића

Свечана академија поводом обележавања стогодишњице рођења академика Михаила Љ. Михаиловића одржаће се у уторак, 4. јуна, у 11 сати, у Свечаној сали САНУ. Скуп организује Одељење хемијских и биолошких наука САНУ.
Поздравну реч упутиће академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ, а  о животу и делу великог хемичара говориће: академик Живорад Чековић,  академик Слободан Милосављевић, академик Радомир Н. Саичић, проф.  др
Снежана Бојовић и проф. др Иван Јуранић.

Михаило Љ. Михаиловић (Београд 22. јануар 1924− 8. јун 1998) био је један од   утемељивача модерне органске хемије у Србији, редовни професор Београдског универзитета и један од најистакнутијих српских научника у другој половини 20. века.

Дипломирао је 1950. године на  Одсеку за хемију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. Исте године изабран је за  асистента  у Хемијском институту  Српске академије науке, где је три године касније докторирао.

Године 1955. изабран је за доцента на Природно-математичком факултету у Београду, у звање ванредног професора изабран је 1961, а редовни професор постао је 1968. године.

По позиву професора Л. Ружичке и професора В. Прелога, добитника Нобелове награде за хемију, стручно се усавршавао у Институту за органску хемију Федералне техничке високе школе у Цириху (1957−1959). Током своје каријере више пута је боравио у разним светском научним центрима и излагао на међународним научним скуповима.

За дописног члана САНУ изабран је 1961, а  редовни члан постао је 1965. године. Такође, био је члан ЈАЗУ (1981), Њујоршке академије наука (1982),  као и Европске академије наука (1989).

Његова богата библиографија броји преко 250 научних радова објављених у престижним међународним и домаћим научним часописима. Поље његовог научног интересовања обухватало је више области органске хемије и хемије производа, међу којима се издвајају реакције металних хибрида, структуре неких антибиотика, а нарочито примена процеса оксидације органских једињења. У свом истраживачком раду открио је велики број нових реакција, као и класа органских једињења.

Био је члан великог броја националних и међународних стручних друштава и  организација, међу којима су: Српско хемијско друштво, Америчко хемијско друштво, Швајцарско хемијско друштво, Краљевско хемијско друштво у Лондону
и Француско хемијско друштво.

Добитник је бројних награда и признања, међу којима су: Награда Савета за културу Србије (1958), Октобарска награда Београда (1969), Седмојулска награда (1978), Награда АВНОЈ-а (1983),  Орден рада са црвеном заставом (1981), „Prix d’Aumale“ награда Института Француске, на предлог Француске академије наука (1985), Медаља СХД-а за трајан и изванредан допринос науци (1988), Орден заслуга за народ са златном звездом (1988) и Орден легије части – реда витеза  Републике Француске (1989).  Својим плодоносним научним радом стекао је велики међународни углед у научним круговима и оставио дубок траг у историји српске науке.

Директан пренос може се пратити линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/

Програм  се налази овде.