Навигација

Историјат

Пут ка независном одељењу на Техничком факултету (1905-1924)

Период 1905-1924. обухвата припрему за оснивање посебне наставе за инжењере-технологе, изазване све већом потребом за хемијским и технолошким образовањем будућих инжењера. У том периоду дошло је, на тадашњем Машинско-техничком одсеку Техничког факултета, до избора првих сталних наставника и увођења наставе из технолошких предмета, а 1910. до оснивања Кабинета за хемијску технологију који је 1912. променио назив у Хемијско-технички завод да га задржи све до 1961.; у саставу Завода биле су лабораторије за неорганску, аналитичку и органску хемију. Две значајне личности обележиле су овај период: инж. Душан Томић (1875-1947), који је 1905. постављен за наставника механичке технологије, и инж. Коста Тодоровић (1876-1953) који је 1908. постављен за наставника хемије, хемијске технологије и металургије, а затим основао Хемијско-технички завод. Ова два наставника су битно допринели увођењу посебне наставе за инжењере-технологе и у периоду 1925-1941. смењивали се на положају старешине Технолошког одсека.

Као последица Првог светског рата Универзитет није радио 1914-1919. те до даљих промена у припремном периоду долази тек 1923. када је на Машинско-електротехничком одсеку поред два постојећа смера основан и трећи, Технолошки. Овом одлуком учињен је битан корак за даљи развој ових грана техничких наука у самосталне одсеке и касније у факултете. За студенте новог смера извршено је усмеравање наставе којим су уведени настава из специфичних, хемијских и технолошких предмета, вежбе у хемијско-техничкој лабораторији и израда дипломског рада из технологије.

Крајем 1923. уводи се на Техничком факултету и посебна настава из хемије постављањем за наставника др Александра Леко (1890-1982), значајне личности развоја и рада одсека односно факултета, као наставника, старешине одсека и декана до пензионисања 1961.

Од одељења технологије до Технолошког факултета (1925-1948)

На предлог наставника Машинско-техничког одсека Душана Томића, Косте Тодоровића и Александра Леко, Савет Техничког факултета донео је марта 1925. одлуку да се на Техничком факултету оснује, поред три постојећа, засебан Технолошки одсек. Ова одлука је изменом Уредбе Техничког факултета Универзитета у Београду, донетом 16.11.1925. добила своју законску потврду и тај дан се прославља као Дан факултета.

У периоду 1925-1941. долази до усвајања самосталног наставног плана, али он није битно измењен у односу на наставни план Технолошког смера, већ су технолошки предмети проширени и уведен је мањи број нових предмета. Треба имати у виду да је на тадашњем Техничком факултету постојало значајно јединство наставе, у којој су многи предмети били заједнички за све студенте. Тако је прва година била заједничка, друга у великој мери, док су трећа и четврта биле углавном специфичне за поједине одсеке, па и за Технолошки.

С обзиром на заједничке предмете, многи наставници су изводили наставу на више одсека, што је разлог да је, и поред осамостаљења одсека и великог повећања броја студената, број сталног наставног особља које је припадало Технолошком одсеку у овом периоду повећан од три наставника 1925. на седам наставника и осам асистената 1941. за хемијске и технолошке предмете, док су наставу за друге предмете изводили наставници и сарадници са других одсека или факултета и хонорарни наставници. У истом периоду дошло је до постепеног повећања броја уписаних студената. По оснивању Технолошког смера на Машинско-електротехничком одсеку 1922. на нови смер се пријавило око 15 студената, који су касније дипломирали на Технолошком одсеку. По оснивању Одсека 1925. прешло је на одсек 20 студената машинаца, а исти број се уписао на прву годину. Интересовање за студије на Одсеку се повећавало, али је упис често ограничаван расположивим лабораторијумским простором. Тако се до школске 1936/37. уписивало у прву годину просечно око 30 студената годишње, да се идућих година тај број нагло повећа и последње, предратне школске године 1940/41. достигне 170 студената. Укупно је у зимски семестар 1940/41. на Технолошки одсек било уписано 464 студента.

Број дипломираних студената се такође повећавао, али не и истим темпом као број уписаних. У 1925. и 1926. на Одсеку је дипломирало 13 студената, који су прешли на Технолошки смер Машинско-електротехничког одсека и који су добили диплому "инжењер машинац-технолог". Први инжењери технолози дипломирали су 1927. и њихов број се кретао од 4 (1927) до преко 20 крајем 30-их година. Укупно је у периоду 1925-1941. дипломирао 221 инжењер технолог, коме броју треба додати 25 апсолвената који су дипломирали за време окупације 1942/44. када је Универзитет био затворен. Као што је наведено, прва организациона јединица из области хемијске технологије био је Хемијско-технички завод у саставу Машинско-техничког одсека, који је од оснивања 1912. имао мале просторије у Космајској улици, односно Топличином венцу, све до 1924. када је, пред оснивање Технолошког одсека, добио и знатно веће просторије у новој згради Универзитета на Студентском тргу. У саставу Хемијско-техничког завода налази се од 1926, поред постојећих, и лабораторија за физичку хемију и електрохемију коју је основао др инж. Панта Тутунïић (1900-1964) изабран за наставника Одсека прве школске 1925/26, још једна значајна личност у развоју Факултета, каснији први декан Технолошког факултета. Када је 1930. завршена нова зграда Техничког факултета на данашњем Булевару Револуције, Одсек прелази у њу, дели је са друга три одсека и ту остаје све до изградње данашње зграде Технолошко-металуршког факултета. Исте године, Лабораторија за физичку хемију и електрохемију издвојена је из састава Хемијско-техничког завода у посебан Завод за физичку хемију и електрохемију.

Зграда Техничког факултета на данашњем Булевару Револуције 73, у којој је Технолошки одсек радио од 1931. до пресељења у нову зграду 1959. За време окупације 1941-1944. Технолошки одсек је претрпео велика оштећења. Окупатор је систематски и стручно опљачкао имовину Одсека, књиге, часописе, апарате, инструменте итд, и треба да остане у трајном сећању да је организатор тога био један доцент Универзитета у Минхену (Е.Кадмер). Пред крај рата 1944, приликом једног англо-америчког бомбардовања Београда, разорен је део зграде Техничког факултета којом приликом је уништен највећи део лабораторија Хемијско-техничког завода. Треба такође задржати у трајном сећању све оне који су у току Другог светског рата изгубили живот као борци или по логорима широм Југославије. У монографији Факултета издатој 1975. наведена су 44 имена, од којих је већи део уписан у спомен-плочу у аули Факултета, четворо од њих су проглашени за народне хероје, а међу погинулим је и први дипломирани инжењер на Технолошком одсеку (Јован Божовић). Одмах по завршетку рата почеле су средином 1945. припреме за организовање наставе. Од 464 студента уписана у зимски семестар 1940/41. вратило се око 160 који су, сливени у једну "предратну генерацију", наставили студије по наставном плану из 1937. Од 15 наставника и асистената, на Одсек се 1945. вратило 4 наставника и 6 асистената; 2 наставника су пензионисана 1945. а један је емигрирао. У погледу наставних планова, за послератни период је карактеристично: за прву послератну генерацију, уписану 1945/46 студије су продужене на 10 семестара од којих се у 9 изводила настава, а 10. је коришћен за два изборна предмета, вежбе из неких стручних предмета и израду дипломског рада, у односу на наставни план 1937. неки предмети су изостављени, уведени су други, нови, код неких предмета дошло је до измене наставног садржаја, а тиме и до измене броја часова предавања и вежбања, као и њиховог распореда по појединим семестрима, следеће школске 1946/47. измењен је наставни план, тако да је повећано учешће технолошких, а смањено хемијских предмета, повећан укупни фонд часова и уведена три нова предмета.

Велики недостатак наставног особља био је посебно изражен постојањем два, односно три наставна плана: за "предратну генерацију" и за студенте уписане у школску 1945/46 и 1946/47. Овај недостатак је решаван тако да су наставу из предмета за које није било наставника изводили старији асистенти, који су потом бирани за доценте, избором нових наставника и асистената и, као прелазно решење од школске 1947/48, избором студената-демонстратора који су били поступно ангажовани за све предмете са експерименталним вежбама; наставу за око половину предмета изводили су наставници других одсека Техничког факултета. На крају овог периода, на Одсеку је радило 9 наставника, 9 асистената и 14 студената-демонстатора.

Као последица ратног периода 1941/45. у којем Факултет није радио, дошло је до великог смањења броја дипломираних студената у односу на 30-те године. Тако је 1945. једина година од оснивања Одсека када није било дипломираних студената, а од 1946. до 1948. дипломирало је укупно 26 студената предратне генерације. Поред студената предратне генерације, састављене од око 160 студената различитих генерација који су наставили студије, на Одсек се од 1945. уписивало на прву годину око 150-200 студената годишње, већином учесника рата из различитих генерација, који нису могли да се упишу на студије услед прекида рада Универзитета, мобилизације или што су били ометени у завршавању средње школе.

Поновно организовање наставе 1945. почело је у тешко оштећеној згради, са уништеним највећим делом лабораторија Хемијско-техничког завода, тако да су се вежбе одржавале по групама, а најчешће су два студента радила исту вежбу. Реконструкција порушеног дела зграде Техничког факултета завршена је 1947, а Одсек је поред својих 160 обновљених лабораторијских радних места добио, захваљујући разумевању других одсека, нове просторије на првом спрату зграде, тако да је почетком 1947. располагао са укупно 280 радних места, што је омогућавало организовање лабораторијског рада за све уписане студенте.

Технолошки факултет (1948-1966)

У току 1948. донете су две одлуке од далекосежног значаја за даљи рад и развој Факултета: оснивање Технолошког факултета и Металуршког одсека факултета. Уредбом од јуна 1948. реорганизован је Универзитет, при чему је Технички факултет издвојен у самосталну Техничку велику школу, а Технолошки одсек је постао Технолошки факултет у саставу Техничке велике школе. Треба одмах навести да се ова реорганизација Универзитета показала као непрактична, те је Техничка велика школа укинута 1954. а сви факултети који су били у њеном саставу ушли су у састав Универзитета. Оснивање Факултета омогућило је да Савет факултета донесе марта 1949. одлуку о оснивању Металуршког одсека, чиме је створена могућност уже специјализације и на Факултету су установљена два одсека: Технолошки и Металуршки.

На почетку приказа овог периода неопходно је изнети вероватно најзначајнији догађај у развоју Факултета - изградњу нове зграде, чији је историјат дуг скоро 60 година. Још пре другог светског рата осећала се потреба да се из недовољних и углавном адаптираних просторија Одсек пресели у наменски зидану зграду. У току 1930-1934. израђен је пројекат за нову зграду, али изградња до 1941. није почела. Покушаји после 1945. да се отпочне са изградњом по овом пројекту нису успели, већ је 1949/50 израђен нови пројекат јединствене зграде Технолошког и Машинског факултета и почело се са припремним радовима, али су они убрзо прекинути одлуком државних органа. После низа заједничких акција наставника и студената, 1954. су одобрена потребна средства и започета је изградња која је завршена 1960, а усељавање у нову зграду Факултета је обављено 1959, пре њеног потпуног завршетка. Обим промене услова рада може се видети из податка, да је корисна површина коју је од 1947. Факултет користио у згради техничких факултета била око 3300m2, а да она у новој згради износи око 13000m2.

У овом периоду долази до перманентне измене наставних планова изазване објективном потребом уже специјализације, односно увођења нових наставних садржаја, али и недоследном, а неки пут и погрешном, политиком просветних органа у погледу система и материјалних услова студија.

Већ за школску 1948/49. донет је нови наставни план у којем су прве две године биле заједничке за све студенте, док је од треће године извршено усмеравање наставе за студенте технологије и металургије. У новом наставном плану за 1949/50. извршене су мање измене у односу на претходни. Нови наставни план донет је за 1956/57. и у њему су поново за студенте технологије извршене мање измене, с тим да су у петој години студија остала само два изборна предмета и израда дипломског рада. Знатно веће измене извршене су у наставном плану за студенте металургије, усмеравањем од треће године, у којем је укинут већи број предмета или замењен другим, а пета година усклађена са технолошким одсеком. Озбиљне измене наставних планова извршене су у школској 1959/60. по следећој концепцији:

  1. трајање студија скраћено је са десет на осам семестара, укључујући и дипломски рад,
  2. извршено је даље усмеравање наставе формирањем три одсека: хемијско-технолошког, металуршког и одсека за технологију животних намирница,
  3. у оквиру хемијско-технолошког одсека формирана су три смера: неорганско-технолошки, органско-технолошки и текстилни,
  4. настава за хемијско-технолошки одсек је заједничка за прве три године, а усмеравање за поједине смерове врши се од четврте године,
  5. настава за металуршки одсек усмерава се од прве године,
  6. настава за одсек за технологију животних намирница у прве две године је заједничка са хемијско-технолошким одсеком, а усмерава се од треће године.

Већ следеће 1960/61. долази до још веће промене, не само наставних планова него и целог система студија. Одлуком државних органа, без обзира на отпор факултета, уведен је на Технолошком факултету као и на целом Универзитету степенасти систем студија којим су уведени први и други степен, у трајању од по четири семестра, док су трећи степен представљале последипломске студије. У првом степену студенти је требало да стекну одређена теоријска и уска практична знања која би им омогућила да се запосле са стручним звањем инжењера. После завршеног првог, сви студенти су могли да наставе студије на другом степену, и, по завршетку, добију стручно звање дипломираних инжењера. Да би ова концепција могла да се реализује, нови наставни план је имао следеће карактеристике:

  1. прва година студија је заједничка за све студенте,
  2. на другој години студенти технологије бирају усмеравање из осам струка, које имају све предмете заједничке изузев једног предмета струке,
  3. студенти металургије имају јединствену наставу у другој години,
  4. на другом степену настава је од прве године усмерена за седам технолошких и два металуршка смера, са многим заједничким предметима,
  5. у четвртом семестру другог ступња слуша се више предмета, од којих је један изборни, и ради дипломски рад.

Школске 1965/66. укинут је степенасти систем студија који је, вероватно, био највећи промашај у развоју наставе на Факултету. Основни разлог за његово укидање био је да су студенти који су завршили први, скоро без изузетка одмах наставили школовање на другом степену, тако да је нелогична инверзија уведена у образовни систем била потпуно непотребна. Са поновним увођењем континуалног система наставе донет је нови наставни план, са усмеравањем на 11 профила инжењера технологије и металургије, који је имао следеће основне карактеристике:

  1. трајање студија је продужено на 9 семестара,
  2. настава на 1. години је заједничка за све студенте,
  3. настава на 2. години је посебна за технолошке смерове и за металуршки смер,
  4. на 3. години настава је изразитије усмерена на 5 одсека:
    1. неорганско-технолошки,
    2. органско-технолошки,
    3. текстилни,
    4. одсек хемијског инжењерства, и
    5. металуршки.
  5. на 4. години неорганско-технолошког одсека постоје 3, органско-технолошког 4 и металуршког 2 специјалистичке наставне групе, док је на осталим одсецима настава јединствена,
  6. 9. семестар предвиђен је само за израду дипломског рада.

Као што је раније наведено, последње године пре оснивања Факултета, наставу је изводило девет наставника и девет сарадника, уз помоћ студената-демонстратора и учешће већег броја наставника са других одсека Техничког факултета. У периоду 1948-1966. долази до повећања броја наставног особља, уз престанак рада демонстратора и замену наставника са других факултета избором сталних наставника за нематичне предмете. Овај развој био је неминован услед великог повећања броја студената, које је онемогућило заједничку наставу са другим техничким факултетима, и измене наставних планова, а са продужењем студија и усмеравањем наставе, уз увођење великог броја нових предмета. Тако је укупан број наставног особља почетком овог периода износио 40, да 1960. премаши 100 и 1966. достигне 163, од којих 17 редовних професора, 13 ванредних професора, 38 доцената, 5 предавача и 90 асистената. У овом периоду изабран је први наставник Факултета из "предратне генерације" (1959) и из прве послератне генерације (1958).

По оснивању Факултета наставља се упис великог броја студената у прву годину, који је у време ограниченог уписа на техничке факултете 1948-1952. износио око 200 годишње. По доношењу одлуке о неограниченом упису студената на све факултете 1953, још једне погрешне одлуке просветних органа са дугорочним негативним последицама, у прву годину уписано је 380 нових студената што, са каснијим уписима, доводи до великог повећања укупног броја студената, који је 1953-1959. износио око 1000-1400, да од 1960. до краја овог периода знатно премаши 2000, што се наставило и следећих година. Од 1962/63. Факултет уписује у прву годину око 400 студената годишње, одабраних на класификационим испитима.

У овом периоду постоје велике разлике броја дипломираних студената у току појединих година. После врло малог броја од 12-27 у периоду 1948-1950, када су дипломирали већином студенти "предратне генерације", долази 1951. до наглог повећања на 45 дипломираних. У периоду 1952-1960. тај број износи око 90-150, да се 1961. устали на око 250, на којем се задржао и више година касније. Ови бројеви указују на негативну појаву напуштања и продужавања трајања студија, јер очигледна је велика диспропорција између броја уписаних и броја дипломираних студената.

Технолошко-Металуршки факултет (1996-2013)

Наставни план од 1993. године имао је осам образовних профила и, уз незнатне измене, овај наставни план је важио за студенте уписане до шк. 1997./1998. године. Нови наставни план донет 1998. године имао је осам одсека:

  • неорганска хемијска технологија,
  • органска хемијска технологија и полимерно инжењерство,
  • хемијско инжењерство,
  • биохемијско инжењерство и биотехнологија,
  • текстилно инжењерство,
  • графичко инжењерство,
  • инжењерство заштите животне средине и
  • металургија и метални материјали.

Статутом Факултета од 2002. године предвиђени су следећи нивои студија: основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије. 2003. године донет је нови наставни план и програм основних студија, са осам одсека, као 1998. године, а додата су и три нова одсека:

  1. Фармацеутско инжењерство,
  2. Инжењерство материјала и
  3. Пројектовање и технологија текстилних производа

Прва генерација студената уписана је на докторске студије шк. 2004/2005. године из области Хемија и хемијска технологија (у оквиру које постоји 15 профила) и области Металургија (у оквиру које је 7 профила).

До већих измена у систему високог образовања дошло је доношењем Закона о високом образовању 2005. године, којим је прописан нови систем студирања усаглашен са принципима Болоњске декларације. Статутом Факултета од 2006. године извршена је реформа студија које се изводе на Факултету и уведен Европски Систем Преноса Бодова (ЕСПБ).

Врсте и нивои студија које организује Факултет су:

  • основне академске студије, које трају четири године, и чијим се завршетком стиче 240 ЕСПБ бодова;
  • основне академске студије, које трају три године, и чијим се завршетком стиче 180 ЕСПБ бодова;
  • мастер академске студије које, трају једну годину, и чијим се завршетком стиче 60 ЕСПБ бодова;
  • мастер академске студије, које трају две године, и чијим се завршетком стиче 120 ЕСПБ бодова;
  • докторске академске студије, које трају три године, и чијим се завршетком стиче 180 ЕСПБ бодова.

2005. године донети су Наставни планови и програми свих нивоа студија усклађени са принципима Болоњске декларације:

Основне академске студије:

  1. Студијски програм Хемијско инжењерство, са следећим модулима:
    • органска хемијска технологија и полимерно инжењерство,
    • неорганска хемијска технологија,
    • хемијско процесно инжењерство,
    • фармацеутско инжењерство,
    • графичко инжењерство,
    • електрохемијско инжењерство,
    • технолошка контрола,
    • инжењерство заштите животне средине,
    • инжењерство материјала
  2. Студијски програм Биотехнологија
  3. Студијски програм Металургија и метални материјали
  4. Студијски програм Текстилна технологија;

Докторске академске студије-области:

  • Хемија и хемијска технологија, са профилима: Органска хемија и органска хемијска технологија, Неорганска хемија и неорганска хемијска технологија, Технолошка контрола, Електрохемија и електрохемијско инжењерство, Фармацеутско инжењерство, Инжењерство графичких технологија,
  • Хемија и инжењерство материјала, са профилима: Керамички материјали, Полимерни материјали, Метални материјали, Композитни материјали, Хемија органских материјала, Хемија неорганских материјала,
  • Биотехнологија и биохемијско инжењерство, са профилима: Биотехнологија, Биохемијско инжењерство,
  • Хемијско инжењерство,
  • Металургија и метални материјали, са профилима: Металуршко инжењерство и Металургија и технологија заваривања,  
  • Текстилно инжењерство,
  • Инжењерство заштите животне средине.

Прва генерација студената уписана је на мастер академске студије шк. 2006./2007. године.

2007. године донет је Наставни план мастер академских студија са следећим Студијским програмима:

  1. Неорганска хемијска технологија
  2. Хемијско инжењерство
  3. Фармацеутско инжењерство
  4. Графичко инжењерство
  5. Инжењерство заштите животне средине
  6. Инжењерство материјала
  7. Електрохемијско инжењерство
  8. Технолошка контрола
  9. Биохемијско инжењерство и биотехнологија
  10. Текстилно инжењерство
  11. Металургија и метални материјали

Нови Наставни план докторских академских студија донет је 2007. године са Студијским програмима:

  1. Инжењерство заштите животне средине
  2. Металуршко инжењерство
  3. Хемија и хемијска технологија
  4. Хемијско инжењерство
  5. Хемија и инжењерство материјала
  6. Биотехнологија и биохемијско инжењерство
  7. Текстилно инжењерство

2008. године донети су нови Наставни планови и програми свих нивоа студија усклађени са принципима Болоњске декларације и акредитовани од стране Комисије за актеритацију и проверу квалитета ресорног Министраства:

Основне академске студије:

  1. Студијски програм Хемијско инжењерство, са следећим студијским подручјима:
    • хемијско процесно инжењерство,
    • органска хемијска технологија,
    • полимерно инжењерство,
    • фармацеутско инжењерство,
    • неорганска хемијска технологија,
    • контрола квалитета,
    • електрохемијско инжењерство
  2. Студијски програм Инжењерство материјала
  3. Студијски програм Биохемијско инжењерство и биотехнологија
  4. Студијски програм Инжењерство заштите животне средине
  5. Студијски програм Металуршко инжењерство
  6. Студијски програм Текстилна технологија;

Мастер академске студије

  1. Студијски програм Хемијско инжењерство, са студијским подручјима:
    • хемијско процесно инжењерство,
    • органска хемијска технологија,
    • полимерно инжењерство,
    • фармацеутско инжењерство,
    • неорганска хемијска технологија,
    • контрола квалитета,
    • електрохемијско инжењерство
  2. Студијски програм Инжењерство материјала
  3. Студијски програм Биохемијско инжењерство и биотехнологија, са студијским подручјима:
    • биохемијско инжењерство
    • прехрамбена биотехнологија
  4. Студијски програм Инжењерство заштите животне средине
  5. Студијски програм Металуршко инжењерство
  6. Студијски програм Текстилна технологија;

Докторске академске студије:

  1. Студијски програм Биохемијско инжењерство и биотехнологија
  2. Студијски програм Хемија
  3. Студијски програм Хемијско инжењерство
  4. Студијски програм Инжењерство заштите животне средине
  5. Студијски програм Инжењерство материјала
  6. Студијски програм Металуршко инжењерство
  7. Студијски програм Текстилно инжењерство

Број наставног особља се у периоду 1996-2013. године смањивао и према стању од 23.05.2014. укупан број наставног особља износи 105, од чега 48 редовних професора, 35 ванредних професора, 19 доцената 2 асистента и 1 наставник страног језика.

У периоду 1996-2005. број уписаних студената у прву годину се кретао од 300 до 400, затим је у периоду 2006-2008 дошло до опадања броја уписаних студената на И годину студија. Од 2009. године број уписаних студената константном расте, при чему су у 2012. и 2013. години била попуњена сва буџетска места одобрена од стране ресорног Министарства. Од 2008. године на акредитованим мастер студијама је сваке године била попуњена квота од 170 студената, док је број уписаних кандидата на акредитоване докторске студије, у истом периоду, варирао од 40 до 95.

Од оснивања Факултета до 31.12.2013. године диплому Технолошко-металуршког факултета стекло је укупно 12.604 студента:

  • диплому основних студија по старом Закону стекло је 10.345 студената;
  • диплому основних академских студија по новом Закону стекла су 302 студента;
  • диплому мастер академских студија стекло је 230 студената;
  • диплому специјалисте из одговарајуће обласи стекло је 76 студената;
  • диплому магистра техничких наука стекло је 974 студента;
  • диплому доктора техничких наука по старом Закону стекло је 664 докторанда;
  • диплому доктора наука по новом Закону стекло је 13 студената.