14ИИМ21 - Метални материјали
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Назив | Метални материјали | |||
| Акроним | 14ИИМ21 | |||
| Студијски програм | Инжењерство материјала | |||
| Модул | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Наставник/сарадник (ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 5.0 | Статус предмета | обавезан предмет | |
| Условљност другим предметом | За похађање: одслушан предмет Основи инжењерства материјала; За излазак на испит: положен испит Основи инжењерства материјала | Облик условљености | ||
| Циљеви изучавања предмета | Омогућити разумевање фазних трансформација и микроструктуре металних материјала, стицање знања неопходних за постизање захтеване микроструктуре метала и легура путем одвијања и контроле кинетике одговарајућих фазних трансформација, као и познавање класификације савремених металних материјала. | |||
| Исходи учења (стечена знања) | Оспособљавање студената да на основу познавања равнотежних дијаграма стања и контроле услова за одвијање одређених фазних трансформација постигну одговарајућу микроструктуру, а тиме и својства металних материјала различите намене, као и њихово овладавање поступцима микроструктурне анализе. | |||
| Садржај предмета | ||||
| Садржај теоријске наставе | Упознавање са концептом легирања и развијањем микроструктуре у равнотежним и неравнотежним условима, механизмима и кинетиком фазних трансформација које се одвијају дифузијом на мала и велика растојања или бездифузионо, дијаграмима изотермалног разлагања (ИР) и разлагања при континуираном хлађењу (КХ), класификацијом и означавањем железних и нежелезних метала и њихових легура, општим карактеристикама и микроструктуром металних материјала од практичног значаја, као и експерименталним методама њеног одређивања. | |||
| Садржај практичне наставе | Упознавање са квалитативним и квантитативним дефинисањем микроструктуре металних материјала применом светлосне микроскопије уз анализу равнотежних и неравнотежних микроструктура легура на бази железа и нежелезних метала, термодинамичким концептом фазних трансформација, стварањем и растом стабилних клица, типом међуфазних граничних површина и обликом честица секундарних фаза, механизмом и кинетиком одређених фазних промена, методом одређивања и применом ИР- и КХ-дијаграма. | |||
| Литература | ||||
| ||||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски и истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 2 | |||
| Методе извођења наставе | Настава се одвија у виду предавања, експерименталних и рачунских вежби. | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | Поена | Завршни испит | Поена | |
| Активности у току предавања | Писмени испит | |||
| Практична настава | 10 | Усмени испит | 60 | |
| Пројекти | ||||
| Колоквијуми | 30 | |||
| Семинари | ||||