Предавање др Владимира Шиљкута

Улаз на предавање је бесплатан уз обавезну пријаву.

У уводним разматрањима биће дат осврт на различите техничке проблеме рада електроенергетског система (ЕЕС) у тржишним условима, на које реверзибилне хидроелектране (РХЕ) могу понудити адекватан одговор и решење. Посебно ће бити истакнути негативни ефекти, технички и ценовни, које по оптималност рада ЕЕС имају обновљиви извори енергије (ОИЕ) са варијабилном (интермитентном, неуправљивом) производњом, В‑ОИЕ, какви су ветропаркови и фотонапонске соларне електране. Наиме, са даљим растом удела капацитета и производње из В‑ОИЕ у ЕЕС, поменути проблеми биће све израженији, угрожавајући и саму стабилност рада и флексибилност ЕЕС. У таквим условима, такође ће бити све израженија и потреба складиштења вишкова енергије и њиховог доцнијег коришћења, када то прилике у ЕЕС захтевају. С тим у вези, биће апострофирана чињеница да је у свету, још увек, акумулирање водног ресурса помоћу РХЕ и пумпно-акумулационих постројења (ПАП), доминантно присутно решење.

Надаље ће бити изложена нека општа разматрања о принципу рада РХЕ и њиховој подели на (под)типове и врсте, према различитим критеријумима. Детаљније ће бити размотрене и упоређене одређене карактеристике, предности и мане јединица са константном брзином обртања мотор-генератора (синхроних) и јединицâ са променљивом (фреквентно регулисаном) брзином.

Биће наглашена важност овог поређења и опредељења за јединице са променљивом брзином у Србији, сходно условима рада њеног ЕЕС и чињеници да у њему и даље доминантну улогу имају термоелектране.

У последњем и најважнијем делу предавања, биће описане могућности развоја пројеката нових РХЕ у Србији. Биће упоређене карактеристике, разлике, предности и мане концепата два текућа пројекта у развоју – РХЕ Бистрица и РХЕ Ђердап 3. Осим тога, биће дат кратак приказ најважнијих резултата Студије, урађене 2024. године, о истраживању и вредновању могућих, перспективних локација за изградњу нових РХЕ у Србији. Биће изложени основни технички подаци за шест најбоље рангираних, могућих РХЕ и илустровани резултати међусобног техно-економског поређења ових пројеката. На самом крају, биће дати одговарајући закључци са сумираним, сагледаним користима од РХЕ.

Владимир М. Шиљкут (Београд, 1966), дипломирао 1994. и докторирао 2015. на Електротехничком факултету у Београду. Од 2017. има звање научног сарадника.

Радио је у „Електродистрибуцији Београд“ (ЕДБ, 1995-2013) на пословима планирања, развоја и истраживања дистрибутивних мрежа, руководио Лабораторијом за мерне и региструјуће уређаје и Центром за интегрисани систем менаџмента. У „Електропривреди Србије“ (ЕПС) био је директор Сектора за трговину и односе са тарифним купцима (2013-2015), потом водио и координирао пројекте смањења губитака у електродистрибуцији (2015/16).

Шеф Службе за припрему нових улагања у електране и обновљиве изворе енергије (2016-2022) је позиција на којој је и тренутно, а 2022/23 је био саветник за пословни систем директора ЕПС. Током рада у ЕДБ и ЕПС радио је и на пословима израде процедура, интерних стандарда и техничких препорука - трансформаторских станица, разводних постројења, мерних места, мерила и прикључака. Био је стални члан Стручног савета ЕДБ (2010-2013) и дугогодишњи члан његових стручних радних група.

Више од једне деценије био је ангажован и као гостујући предавач за области дистрибуције и малопродаје електричне енергије и електрана и разводних постојења, на Вишој електротехничкој школи у Београду (Висока школа струковних студија електротехнике и рачунарства). Волонтирао је на изради и реализацији пројеката електрификације Хиландара и његових поседа у Кареји, манастира Високи Дечани и Петковица на Фрушкој Гори.

В. Шиљкут је аутор и коаутор више десетина чланака и радова, објављених у домаћим и страним публикацијама или презентованих на бројним националним, регионалним и међународним конференцијама. Ови радови су из доменâ метода прогнозе оптерећења, оптималног планирања мреже, процене губитака електричне енергије, обновлјивих извора енергије, управљања оптерећењем, енергетских трансформатора, хидроенергетике, метрологије и др. Према ResearchGate, радови В. Шиљкута су цитирани 96 пута. Коаутор је и једне практичне књиге из електродистрибуције и малопродаје електричне енергије.

Од 2023. је главни и одговорни уредник обновљеног часописа „Електропривреда“ - Electric Power Industry Journal.

Члан је Српског националног комитета ЦИРЕД, његовог Извршног одбора и председник Стручне комисије 1 - Компоненте мрежа. Члан је Стручног савета за области електротехнике, електронике и телекомуникација Института за стандардизацију Србије. Члан је СМЕИТС и Друштва за обновљиве изворе електричне енергије.

Улаз на предавање је бесплатан уз обавезну пријаву.