Predavanje prof. dr Snežane M. Šerbule u okviru ciklusa „Stanje i perspektive prirodnih resursa Srbije u uslovima klimatskih promena, energetske tranzicije i novih pravaca privrednog razvoja”

U okviru ciklusa „Stanje i perspektive prirodnih resursa Srbije u uslovima klimatskih promena, energetske tranzicije i novih pravaca privrednog razvoja”, u četvrtak, 26. juna, u 12 sati, u Svečanoj sali SANU, prof. dr Snežana M. Šerbula održaće predavanje „Dosadašnja iskustva sa ekploatacijom
mineralnih resursa i uticaji na prirodu, stanovništvo i privredu“.

Bor i okolina obeleženi su eksploatacijom i preradom sulfidnih ruda bakra više od sto godina. Kontinualna eksploatacija rude na ispitivanom području imala je štetan uticaj na životnu sredinu. Bor je grad koji se razvijao u blizini rudarsko-metalurške proizvodnje bakra. Merna mesta za određivanje
kvaliteta životne sredine raspoređena su u urbano-industrijskim, prigradskim i seoskim sredinama, kao i u pravcima dominantnih vetrova i na različitim udaljenostima od izvora zagađenja. Dugoročni rezultati merenja ukazuju na povećan sadržaj teških metala: arsena, olova, kadmijuma, bakra i cinka u česticama i atmosferskoj depoziciji. Koncentracije arsena u česticama konstantno su prelazile graničnu vrednost i dostizale su i do 100 puta veću vrednost od dozvoljene. Prisustvo sumpor-dioksida u vazduhu izazvalo je kisele kiše i sulfate u atmosferskim taložnim materijama.

Površinski vodotokovi u borskoj regiji su u opsegu svih kategorija voda, od jedan do pet. Praćenje kvaliteta voda ukazuju na izluživanje teških metala i arsena iz raskrivke i rude sa površinskih kopova atmosferskim padavinama ali i izlivanje kiselih rudničkih voda u vodotokove. Prirodne količine vode u vodotokovima nedovoljne su za veliku potrebu rudarskih kompanija za proizvodnju koncentrata rude. Zato se koriste veštačka jezera a postoji mogućnost korišćenja pijaće vode iz vodovoda za industrijske potrebe. Biljke pokazuju direktan odgovor na stanje vazduha, vode i zemljišta. Određene su velike koncentracije teških metala u podzemnim i nadzemnim delovima biljaka. Površinski i podzemni slojevi zemljišta oko ispitivanih biljaka predstavljaju zbir svih zagađujućih materija iz životne sredine. Analizirana je bioakumulacija opasnih materija u divljim vrstama listopadnog i zimzelenog drveća, koje se koriste u ishrani životinja i ljudi.

Dr Snežana M. Šerbula redovna je profesorka Univerziteta u Beogradu, Tehničkog fakulteta u Boru. Diplomirala je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na istom fakultetu odbranila je magistarski rad. Doktorsku disertaciju odbranila je na Tehničkom fakultetu u Boru.

Njena naučna i stručna aktivnost odnose se na oblast zaštite životne sredine, kao i hemijskog, elektrohemijskog i tehnološkog inženjerstva.

Publikovala je četiri udžbenika, urednica je dve monografije i autorka 15 poglavlja u monografijama istaknutog međunarodnog značaja. Autorka je  47 radova sa recenzijom, od toga 28 radova u međunarodnim časopisima, 19 u domaćim časopisima, 68 radova saopštenih na međunarodnim simpozijumima i 38 radova saopštenih na nacionalnim simpozijumima, osam predavanja po pozivu i učestvovala na 21 projektu ili studiji. Po SCOPUS bazi indeks citiranosti je 1157 puta u 901 dokumentu sa h-indeksom 18.

Direktan prenos može se pratiti putem linka
https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.