Faculty of Technology and Matellurgy
Pretraživanje:
Home -> O Fakultetu -> Interni formulari -> Statut fakulteta - prva strana

Statut fakulteta - prva strana

Na osnovu člana 112. stava 1, tač. 1 Zakona o univerzitetu (»Službeni glasnik Republike Srbije« br. 21 od 23. aprila 2002. godine) Savet Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na sednici održanoj 15.07.2002. godine, doneo je


S T A T U T
TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA
U BEOGRADU




I OSNOVNE ODREDBE



Član 1.
          Ovim Statutom se uređuje delatnost, opšti principi organizacije i upravljanja i druga pitanja od interesa za rad Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu (u daljem tekstu: Fakultet).
          Obrazovno-naučna delatnost ostvaruje se na Fakultetu u skladu sa Zakonom o univerzitetu, Statutom Univerziteta i Statutom Fakulteta i drugim zakonima koji ovu delatnost uređuju.

Član 2.
          Fakultet je obrazovno-naučna ustanova koja, u okviru svoje matične delatnosti, obavlja osnovne, specijalističke, magistarske i doktorske studije, kao i inovaciju znanja i stručnog obrazovanja i usavršavanja.
          Fakultet može obezbediti izvodjenje nastave iz pojedinih nastavnih predmeta na drugom Fakutletu, za koje je taj drugi fakultet matičan.
          Fakultet, samostalno ili u saradnji sa drugom organizacijom, obavlja osnovna, primenjena i razvojna istraživanja koja su u funkciji razvoja obrazovne delatnosti, nauke, tehnologije i privrede u celini.
          Fakultet može obavljati i druge poslove koji su u funkciji njegove delatnosti, u skladu sa ovim Statutom.
          Poslovi i organizacija Fakulteta uredjuju se ovim Statutom.

Član 3.
          Fakultet je pravno lice.
          Fakultet je upisan u registar Okružnog privrednog suda u Beogradu rešenjem broj VI Fi-645/99 na registarskom ulošku 5-46-00.
          Matični broj Fakulteta je: 7032552.
          Fakultet ima sva ovlašćenja u pravnom prometu, a za preuzete obaveze odgovara svim svojim sredstvima.

Član 4.
          Fakultet je udružen u Univerzitet u Beogradu aktom o osnivanju Univerziteta.
          Odnosi izmedju Fakulteta i drugih organizacija u sastavu Univerziteta uredjuju se Statutom Univerziteta.
          Univerzitetu i Fakultetu je zajemčena sloboda naučnog i obrazovnog rada.
          Na Fakultetu nije dozvoljeno političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje.
          Fakultet je autonoman u obavljanju svoje delatnosti.
          Prostor Fakulteta je nepovrediv u skladu sa Zakonom.

Član 5.
          Fakultet posluje pod nazivom “Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu”. Skaćeni naziv je TMF. Sedište Fakulteta je u Beogradu, ulica Karnegijeva br.4.

Član 6.
          Nepokretnosti i druga sredstva koja obezbedi Republika Srbije kao osnivač za osnivanje i rad Fakulteta, u državnoj su svojini.
          Nepokretnosti iz stava 1. ovog člana ne mogu se otudjivati bez saglasnosti osnivača.
          Nepokretnosti i druga imovina koju Fakultet stekne obavljanjem svoje delatnosti, kao i na osnovu zaveštanja i poklona, svojina su Fakulteta.

Član 7.
          Na Fakultetu se nastava izvodi na srpskom jeziku.
          Na Fakultetu nastava može da se izvodi i na nekom od svetskih jezika.
          Fakultet izvodi nastavu iz stava 2. ovog člana, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade Republike Srbije.

Član 8.
          Upravni nadzor nad radom Fakutleta obavlja Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije.

Član 9.
          Fakultet može obavljati delatnost u inostranstvu, ako za to postoji društveni interes, uz saglasnost osnivača, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade Republike Srbije.

Član 10.
          Fakultet može menjati naziv, sedište i vršiti statusne promene, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade Republike Srbije.

Član 11.
          Fakultet se ukida pod uslovima i po postupku utvrdjenim zakonom.
          O ukidanju Fakulteta odlučuje Vlada Republike Srbije.


II. ZASTUPANJE, PREDSTAVLJANJE I PEČATI



Član 12.
          Fakultet zastupa i predstavlja dekan.
          Dekana, u slučaju odsutnosti ili sprečenosti, zamenjuje jedan od prodekana uz pismeno ovlašćenje.

Član 13.
          Dekan može da prenese odredjena svoja ovlašćenja i na druga lica putem generalnih ili specijalnih punomoćja.
          Punomoćja se daju u pisanoj formi i ne mogu se prenositi na treća lica.
          Prilikom davanja punomoćja dekan odredjuje njegov sadržaj, obim i vreme trajanja.

Član 14.
          Fakultet ima dve vrste pečata.
          1. Pečat kružnog oblika, prečnika 32 mm sa grbom Repubulike Srbije i sledećim tekstom: Republika Srbija, Beograd, Univerziet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet.
          2. Pečat šestougaonog oblika, prečnika 40 mm sa sledećim tekstom: Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu.
          Pečat iz tačke 1. ovog člana koristi se za overavanje javnih isprava.
          Pečat iz tačke 2. ovog člana koristi se za overavanje verodostojnosti ostalih isprava i dokumenata koje izdaje Fakultet, kao i korespodencije sa trećim licima.
          Fakultet ima i mali pečat iste sadržine kao i pečat iz tačke 2. ovog člana, a koristi se za prigodniju upotrebu.
          Fakultet ima štambilj pravougaonog oblika, dimezija 65x35 mm na kome su ispisani nazivi Republike, natpis Univerziteta u Beogradu i Fakulteta, sa brojem za zavodjenje i datumom upisa.
          Tekstovi na pečatima i štambilju su na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
          Broj pečata i štambilja, način njihove upotrebe, čuvanje i uništavanje utvrdjuje se Pravilnikom o pečatima i štambiljima.
          Sekretar Fakulteta je odgovoran za ispravnu upotrebu i čuvanje pečata i štambilja.


III. DELATNOST FAKULTETA


1. OBRAZOVNA DELATNOST

1.1. Nastavni plan i program

Član 15.
          Obrazovna delatnost na Fakultetu ostvaruje se kroz studije, kao i kroz posebne oblike studija za inovaciju znanja i stalno stručno obrazovanje i usavršavanje.

Član 16.
          Studije na Fakultetu su osnovne, specijalističke, magistarske i doktorske.
          Fakultet može da organizuje studije iz svog delokruga u saradnji sa drugim fakultetima u zemlji, stranim univerzitetima, fakultetima ili medjunarodnim organizacijama.

Član 17.
          Studije se ostvaruju na osnovu nastavnog plana i programa.
          Nastavnim planom utvrdjuje se trajanje studija, nastavni predmeti i njihov raspored po godinama studija, semestrima, i brojem časova predavanja i vežbi.
          Obim svih oblika nastave može se iskazati brojem bodova umesto brojem časova.
          Programom nastavnog predmeta utvrdjuje se njegov sadržaj, oblici nastave i način provere znanja studenta.

Član 18.
          Nastavni program osnovnih studija obuhvata teorijsko-metodološke, opštestručne i užestručne nastavne sadržaje i diplomski rad.
          Nastavni program specijalističkih studija ouhvata teorijsko-stručne i uže stručne programske sadržaje, kao i praktični stručni rad.
          Nastavni program magistarskih studija obuhvata teorijsko-metodološke sadržaje i naučni rad.
          Nastavni program doktorskih studija obuhvata teorijsko-metodološke sadržaje i naučni rad.

Član 19.
          Fakultet donosi nastavne planove osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, uz saglasnost Univerziteta.
          Nastavne programe studija donosi Fakultet.
          Nastavni plan specijalističkih studija donosi Fakultet.
          Nastavni plan i program stalnog stručnog obrazovanja i usavršavanja donosi Fakultet.
          Programe za inovaciju znanja donosi Fakultet.

Član 20.
          Fakultet vrši izmenu i dopunu nastavnog plana i programa po postupku propisanom za donošenje novog nastavnog plana i programa.

Član 21.
          Nastavnim planom osnovnih studija može se utvrditi najmanje 24, a najviše 30 časova predavanja i vežbi sedmično.

Član 22.
          Licu koje savlada program za inovaciju znanja ili program stalnog stručnog obrazovanja i usavršavanja, Fakultet izdaje odgovarajuću javnu ispravu.
          Fakultet, u okviru svoje delatnosti, organizuje polaganje stručnog ispita, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva prosvete i sporta.
          Program stručnih ispita utvrdjuje Fakultet i odgovarajuće ministarstvo.

Član 23.
          Studije se ostvaruju u toku školske godine koja počinje 1. oktobra tekuće godine, a završava se 30. septembra naredne godine.
          Nastava u jednom semestru traje, po pravilu, 14 sedmica.

Član 24.
          Fakultet donosi godišnji program rada do 30. septembra za narednu školsku godinu.

Član 25.
          Osnovne studije traju pet školskih godina.
          Specijalističke studije traju jednu školsku godinu.
          Nastava na magistarskim studijama traje tri semestra.
          Nastava na doktorskim studijama se može održavati prema potrebi.

Član 26.
          Nastava se ostvaruje: predavanjima, vežbama, seminarima, kolokvijumima, konsultacijama, stručnom praksom, naučnim radom, mentorskim radom, rukovodjenjem diplomskih radova, ispitom, kao i drugim oblicima obrazovno-naučnog rada.

Član 27.
          Nastavnik i saradnik Fakulteta, u okviru 40-to časovne radne sedmice, izvode oblike nastave iz prethodnog člana.
          Nastavnik izvodi sve oblike nastave.
          Saradnik Fakulteta obavlja sve oblike nastave osim predavanja, rukovodjenja diplomskim radom, mentorstvom i održavanja ispita.
          U izvodjenju oblika nastave iz stava 3. ovog člana mogu učestvovati i studenti magistarskih i doktorskih studija, na predlog katedre i uz saglasnost Nastavno-naučnog veća.
          Raspored nastavnog i naučnog rada nastavnika i saradnika univerziteta u okviru 40-to časovne radne sedmice reguliše se rasporedom.

1.2. Upis
Član 28.
          U prvu godinu osnovnih studija može se upisati lice koje ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju uz obavezu polaganja prijemnog ispita.

Član 29.
          U prvu godinu specijalističkih studija na Fakultet se može upisati lice koje ima visoko obrazovanje i dve godine radnog staža uz uslov da .ga radna organizacija upućuje na školovanje
          U prvu godinu magistarskih studija može se upisati lice koje ima visoko obrazovanje stečeno na Tehnološko-metalurškom i srodnom fakultetu i prosečnu ocenu najmanje 8 (osam).
          Lice koje ima prosečnu ocenu manju od 8 (osam) na osnovnim studijama polaže kvalifikacioni ispit koji se sastoji iz: dela ispita iz predmeta Fizička hemija – Hemijska kinetika i hemijska termodinamika ili Fizička metalurgija i ispita iz oblasti studija na koju se lice prijavljuje.
          Kvalifikacioni ispit se polaže pred komisijom koju imenuje Katedra za fizičku hemiju i Katedra za metalurško inženjerstvo, odnosno katedra kojoj pripada oblast na koju se lice prijavljuje.
          Ispit se polaže pismeno, a uspeh kandidata se ocenjuje: “položio” ili “nije položio”.
          Redosled kandidata za upis se utvrdjuje na osnovu prosečne ocene sa osnovnih studija.

Član 30.
          U prvu godinu doktorskih studija može se upisati lice koje ima visoko obrazovanje stečeno na Tehnološko-metalurškom i srodnom fakultetu i koje je na osnovnim studijama steklo prosečnu ocenu najmanje 9 (devet).
          Nastavni plan i program doktorskih studija ostvaruje se u okviru utvrdjene matičnosti.
          Licu koje je upisano na magistarske studije može se, na njegov zahtev, odobriti prelazak na doktorske studije ukoliko je na osnovnim studijama imalo prosečnu ocenu najmanje 9 (devet).
          Licu koje je upisano na doktorske studije može se, na njegov zahtev, odobriti prelazak na magistarske studije.
          Odluku o odobravanju prelaska iz stavova 3. i 4. ovog člana donosi Nastavno-naučno Veće.
          Odlukom iz stava 5. ovog člana utvrdjuje se broj semestara koji se priznaju kao i nastavne obaveze koje student mora da obavi.
          Nastavni program doktorskih studija obuhvata teorijsko-metodološke sadržaje i naučni rad.
          Nastavni plan doktorskih studija donosi Fakultet uz saglasnost Univerziteta. Program studija donosi Fakultet.
          Plan i program doktorskih studija ostvaruju se kroz predavanja, istraživački rad, seminarske radove i konsultacije.
          Student koji uspešno položi ispite odredjene nastavnim planom i programom doktorskih studija dobija uverenje koje potpisuje Dekan Fakulteta.

Član 31.
          Stranac se može upisati u prvu godinu osnovnih, specijalističkih, magistarskih i doktorskih studija pod istim uslovima kao i jugoslovenski državljani.
          Stranac može konkurisati za upis u prvu godinu osnovnih, specijalističkih, magistarskih i doktorskih studija koje se izvode na srpskom jeziku, pod uslovom da vlada tim jezikom.
          Proveru znanja srpskog jezika obavlja posebna komisija od tri člana koju imenuje dekan Fakutleta.
          Stranac plaća školarinu osim ako medjunarodnim sporazumom nije drugačije odredjeno.
          Stranac se može upisati na studije ako je zdravstveno osiguran.

Član 32.
          Odluku o broju studenata koji se upisuju na prvu godinu, osnovnih, magistarskih i doktorskih studija donosi Vlada Republike Srbije na predlog Fakulteta i Univerziteta.

Član 33.
          Upis u prvu godinu studija na Fakultetu sprovodi se na osnovu konkursa.
          Konkurs iz stava 1. ovog člana sadrži broj studenata koji se mogu upisati, uslove za upis studenata, merila za utvrdjivanje redosleda kandidata, način i vreme polaganja prijemnog ispita i rok za upis primljenih kandidata, kao i visinu školarine koju plaćaju studenti čije se obrazovanje ne finansira iz budžeta.
          Fakultet objavljuje zajednički konkurs za upis u prvu godinu osnovnih studija sa ostalim fakultetima Univerziteta u Beogradu.

Član 34.
          Kandidat koji konkuriše za upis u prvu godinu osnovnih studija polaže prijemni ispit.
          Izuzetno od stava 1. ovog člana kandidat, koji je kao učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole osvojio jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta, odnosno na saveznom ili medjunarodnom takmičenju, ne polaže prijemni ispit iz hemije, fizike ili matematike
          Kandidatu iz stava 2. ovog člana vrednuje se prijemni ispit, maksimalnim brojem bodova.
          Redosled kandidata za upis u prvu godinu osnovnih studija utvrdjuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu.

Član 35.
          Status studenta se stiče upisom na Fakultet.
          Status studenta koji se finansira iz budžeta student ostvaruje na jednom Fakutetu.
          Status studenta gubi se ispisom sa Fakulteta, danom diplomiranja i kada student ne izvrši upis u godinu studija.

Član 36.
          Lice sa višim, odnosno visokim obrazovanjem može se upisati na osnovne studije na Fakltetu bez polaganja prijemnog ispita.
          Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na lični zahtev.
          Dekan odlučuje o priznavanju položenih ispita na predlog odgovarajuće katedre.
          Lice iz stava 1. ovog člana upisuje se u odredjenu godinu studija u statusu studenta koji plaća školarinu.

Član 37.
          Student može prelaziti u toku studija na drugi fakultet, odnosno sa jednog na drugi odsek Fakulteta, ako ispuni uslove za upis u narednu godinu studija na Fakultetu.
          Student iz stava 1. ovog člana zadržava stečeni status u pogledu plaćanja studija.
          Student ne može preći na Fakultet u prvoj i poslednjoj godini studija.

Član 38.
          Studenti drugih tehnoloških, odnosno metalurških fakulteta ili srodnih fakulteta u SRJ ili u inostranstvu mogu da se upišu na Fakultet u drugu, treću ili četvrtu godinu studija ako ispune uslov za upis u narednu godinu studija na fakultetu na kome su upisani.
          Studenti drugih fakulteta mogu se upisati na TMF ako, pored uslova utvrdjenog u prethodnom stavu, a posle sprovedenog postupka priznavanja ispita, imaju dovoljan broj i vrstu ispita za upis na odgovarajuću godinu studija prema članu 43. Statuta.
          Zaostali ispit pri tome ne može biti onaj koji ne postoji u nastavnom planu TMF-a dok se kao zaostali ispit može smatrati ispit koji se prenosi i polaže u narednoj godini.
          Prilikom prelaska studenata sa drugog fakulteta na TMF odluku o ekvivalenciji predmeta donosi Dekan na osnovu predloga odgovarajuće katedre.
          O nostrifikaciji i ekvivalenciji školskih dokumenata stečenih u inostranstvu odlučuje Nastavno-naučno veće Fakulteta na predlog Komisije za nostrifikaciju
          Prilikom prelaska na Fakultet sa drugih odgovarajućih fakulteta u indeks i dosije studenta se unose obnovljene godine, koje se tretiraju kao i ponovljene godine na Fakultetu pri regulisanju prava i obaveza studenta saglasno Zakonu.
          Studenti koji prelaze na Fakultet sa drugih odgovarajućih fakulteta u SRJ ako ne ispunjavaju uslove za upis u narednu godinu studija mogu se upisati na TMF u ponovljenu godinu.

1.3. Ispiti

Član 39.
          Uspeh studenta na ispitu izražava se ocenom od 5 (pet) do 10 (deset).
          Pri utvrdjivanju ocene na ispitu uzima se u obzir i rezultat studenta postignut na vežbama, kolokvijumima, seminarima ili drugim oblicima nastave.
          Student koji nije postigao zadovoljavajući uspeh na ispitu dobija ocenu 5 (pet).
          Ocenu daje nastavnik, odnosno ispitna komisija.
          Ocena se upisuje u indeks i zapisnik. Ocena 5 (pet) se ne upisuje u indeks.

Član 40.
          Ispitni rokovi su junski, septembarski, i januarski.
          Fakultet je utvrdio još dva ispitna roka: oktobarski i aprilski.
          Apsolventi polažu ispite svakog meseca u toku školske godine.
          Ispit se polaže usmeno ili pismeno, usmeno i pismeno. Usmeni ispit je javan i polaže se pojedinačno u prostorijama Fakulteta, pred predmetnim nastavnikom.
          Ispiti se mogu polagati i parcijalno, na način na koji je to utvrdjeno nastavnim programom.
          Iz svakog nastavnog predmeta predvidjenog nastavnim planom polaže se jedan ispit i daje jedna ocena bez obzira koliko je nastavnika izvodilo nastavu iz tog predmeta.
          Iz predmeta čiju nastavu izvodi više nastavnika, usmeni ispit polaže se pred jednim od njih ili pred komisijom koju čine nastavnici koji drže nastavu.
          Pismeni ispit ne može trajati duže od četiri sata, a usmeni ispit ne duže od jednog sata. Ako kandidat prekine započeto polaganje ispita ili ga nastavnik udalji zbog prekršaja uslova polaganja smatraće se da je ispit polagao i da ga nije položio.
          Položeni deo ispita iz predmeta koji se polažu pismeno i usmeno (pismeni ili usmeni) priznaje se i u dva naredna uzastopna ispitna roka.
          Na predmetima na kojima u toku nastave i vežbanja postoje kolokvijumi računskog karaktera, student može biti oslobodjen pismenog dela ispita ukoliko postigne zadovoljavajuću ocenu na svim računskim kolokvijuma, što je regulisano nastavnim programom.

Član 41.
          Posle tri neuspela polaganja istog ispita student taj ispit polaže uz naknadu troškova.
          Student može tražiti da polaže ispit iz stava 1. ovog člana pred komisijom koju obrazuje Dekan na predlog katedre.
          Ispitnu komisiju obrazuje odgovarajuće veće katedre i istu čine: predmetni nastavnik, predmetni asistent ili asistent sa srodnog predmeta i jedan nastavnik ili saradnik iz sastava veća te katedre. Komisija radi u punom sastavu, a odlučuje većinom glasova.

1.4. Pravila osnovnih studija

Član 42.
          Student je obavezan da pohadja nastavu i izvrši predispitne obaveze utvrdjene nastavnim programom.
          Overom zimskog semestra student stiče pravo na upis i pohadjanje nastave u letnjem semestru.
          Redovno pohadjanje nastave predvidjene nastavnim planom obavezno je za sve studente.
          Pohadjanje predavanja, vežbanja i ostalih oblika nastave overavaju nastavnici potpisom u indeksu i to posebno za vežbanje, a posebno za predavanja. U slučaju neredovnog pohadjanja nastave student nema pravo na potpis.
          Izostanak sa predavanja do 1/3 fonda časova u jednom semestru ne smatra se neurednim pohadjanjem nastave.
          Izostanak do 1/3 vežbi u jednom semestru iz opravdanih razloga student može nadoknaditi uz saglasnost i odobrenje nastavnika u vreme redovnog održavanja vežbi.
          Student stiče pravo na overu upisanog semestra ako ima potpis nastavnika o urednom pohadjanju predavanja i uspešno završenim eksperimentalnim i računskim vežbama iz svih predmeta obavezne redovne nastave za taj semestar.
          Student stiče pravo da polaže ispit iz svakog predmeta za koji ima potpise nastavnika bez obzira da li je overio godinu.

Član 43.
          Student može upisati narednu godinu studija sa:
          1) dva nepoložena ispita iz nastavnih predmeta prethodne godine studija u kojoj ima najviše sedam nastavnih predmeta,
          2) tri nepoložena ispita iz nastavnih predmeta prethodne godine studija u kojoj ima osam, devet ili deset nastavnih predmeta, i
          3) četiri nepoložena ispita iz nastavnih predmeta prethodne godine studija u kojoj ima najmanje jedanaest nastavnih predmeta.
          Završnu, petu godinu studija student može upisati ako položi ispite iz najmanje polovine nastavnih predmeta prethodne godine studija.
          Student upisuje novu godinu studija najkasnije do 10. oktobra tekuće godine.
          Student koji ne overi poslednju godinu studija ponovo upisuje tu godinu studija.

Član 44.
          Student koji se finansira iz budžeta može u toku studija obnoviti dve različite godine.
          Ako student u ponovljenoj godini studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu studija može nastaviti studije u statusu studenta koji plaća školarinu.
          Student koji plaća školarinu, a ispuni uslove za upis u narednu godinu studija u roku od jedne školske godine, stiče pravo da nastavi studije u okviru broja studenata koji se finansiraju iz budžeta, i ima sva prava budžetskih studenata

Član 45.
          Student koji ponovi godinu studija snosi troškove studija za tu godinu srazmerno povećanim troškovima Fakulteta za ponovljenu godinu.
          Troškove studija iz stava 1. ovog člana čiji je iznos utvrdjen cenovnikom Fakulteta za svaku školsku godinu student plaća u jednokratnom iznosu ili u više delova.

Član 46.
          Student ima pravo da završi studije po započetom nastavnom planu i programu.
          Student koji posle ponovljene godine studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu može nastaviti studije po novom nastavnom planu i programu.

Član 47.
          Studentu koji postiže izuzetne rezultate u radu, koji u prve dve godine osnovnih studija položi sve ispite predvidjene nastavnim planom za prvu i drugu godinu studija zaključno sa oktobarskim ispitnim rokom i postigne prosečnu ocenu najmanje 8,5 (osam i po) može se odobriti da završi studije u kraćem roku od predvidjenog za završavanje studija.
          Odluku iz stava 1. ovog člana donosi Nastavno-naučno veće na pismeni zahtev studenta, ili na predlog nastavnika i saradnika koji prate rad studenta, a na osnovu mišljenja veća katedre po zahtevu, odnosno predlogu.
          Za studente koji postižu posebno dobre rezultate u radu, Fakultet može organizovati fakultativne oblike nastavnih i istraživačkih aktivnosti. O planu i programu ovakvih, fakultativnih, oblika nastave i istraživanja odluku donosi Nastavno-naučno veće.

Član 48.
          Studentu koji je za vreme osnovnih studija zbog bolesti bio sprečen da studira, studentu koji je upućen na stručnu praksu u zemlji ili inostranstvu, a u trajanju od najmanje tri meseca, kao i studentu koji je upućen na odsluženje vojnog roka, studentu roditelju deteta do godinu dana života i studentkinji za vreme trudnoće, miruju prava i obaveze.
          Student ostvaruje mirovanje prava i obaveza iz stava 1. ovog člana, na lični zahtev.
          Student je dužan da Fakultetu prijavi bolovanje na osnovu izvešetaja lekarske komisije studentske poliklinike najkasnije u roku od 10 dana od dana otvaranja bolovanja.

Član 49.
          Student koji u toku zimskog semestra ne ispuni do 1/3 predispitnih obaveza može na lični zahtev da pohadja nastavu u letnjem semestru, kao i da nadoknadi predispitne obaveze uz naknadu troškova.
          Visina troškova naknade predispitnih obaveza je utvrdjena cenovnikom Fakulteta.

1.5. Diplomski rad

Član 50.
          Kroz izradu diplomskog rada student se uvodi u metodologiju naučno-istraživačkog ili samostalnog inženjerskog rada. Diplomski rad po svom karakteru mora biti istraživački ili razvojni rad i to: teorijski i eksperimentalni ili samo teorijski.
          Student stiče pravo na izradu diplomskog rada kada položi sve ispite predvidjene nastavnim planom izuzev jednog iz pete godine studija.
          Tema diplomskog rada sadrži naslov i kratko obrazloženje (do 50 reči) svrhe rada i metode koje će biti korišćene i sastavlja se u dogovoru sa nastavnikom kod koga student uzima rad.
          Uz prijavu diplomskog rada koju student podnosi Službi za nastavno-studentske poslove, koju ova prosledjuje Veću katedre na saglasnost, a potom Nastavno-naučnom veću na usvajanje, podnosi se tema.

Član 51.
          Vreme izrade diplomskog rada je, po pravilu, jedan semestar, odnosno 12 do 20 nedelja.
          U opravdanim slučajevima, na zahtev nastavnika kod koga je student uzeo diplomski rad, prodekan za nastavu odobrava odstupanje od navedenog vremena.

Član 52.
          Kao datum početka izrade diplomskog rada smatra se datum podnošenja prijave diplomskog rada Službi za nastavno-studentske poslove.
          Student koji je uradio diplomski rad, a nije stekao prava na njegovu odbranu zbog nepoloženog jednog ispita, mora da ga deponuje u Službi za nastavno-studentske poslove dok ne stekne pravo odbrane.
          Ukoliko student ne odbrani deponovani diplomski rad u roku od jedne godine obavezan je da prijavi novi diplomski rad.

Član 53.
          Student može raditi diplomski rad iz svih naučno-tehničkih disciplina koje je slušao tokom studija.
          Zadatak za diplomski rad odredjuje nastavnik kod koga se kandidat prijavio za uzimanje diplomskog rada uz saglasnost Veća katedre. Odluku o prihvatanju teme diplomskog rada donosi Nastavno-naučno veće Fakulteta.
          Kandidat podnosi završen diplomski rad u tri otkucana primerka. Istovremeno kandidat podnosi prijavu za odbranu diplomskog rada.

Član 54.
          Komisiju za odbranu diplomskog rada sačinjavaju: referent i koreferent. Izuzetno mogu se odrediti i dva koreferenta.
          Referent je nastavnik kod koga je kandidat radio diplomski rad, a koreferenta odredjuje katedra iz reda nastavnika.
          Na osnovu povoljnog mišljenja Komisije o podnetom diplomskom radu kandidat pristupa odbrani.
          Odbrana diplomskog rada je javna.
          Datum odbrane odredjuje komisija u dogovoru sa kandidatom i javno oglašava na oglasnoj tabli katedre.
          Diplomski rad i odbranu ocenjuje komisija po završenoj odbrani: Pojedinačne ocene i konačnu ocenu Komisija unosi u prijavu i saopštava ih kandidatu.
          U slučaju nepovoljne ocene kandidat može ponoviti diplomski rad, pri čemu dobija drugi zadatak.

Član 55.
          Opšti uspeh studenata na kraju osnovnih studija na Fakultetu utvrdjuje se srednjom ocenom koja predstavlja aritmetičku sredinu pozitivnih ocena svih nastavnih predmeta utvrdjenih planom, uključujući ocenu postignuti na diplomskom radu.

          Odbranom diplomskog rada student stiče visoko obrazovanje i stručni naziv:
          diplomirani inženjer tehnologije na sledećim obrazovnim profilima:
             - Neorganska hemijska tehnologija,
             - Organska hemijska tehnologija i polimerno inženjerstvo,
             - Hemijsko inženjerstvo,
             - Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija,
             - Inženjerstvo zaštite životne sredine,
             - Grafičko inženjerstvo
             - Tekstilno inženjerstvo
             - Projektovanje i tehnologija tekstilnih proizvoda
             - Farmaceutsko inženjerstvo
             - Inženjerstvo materijala
          i
          diplomirani inženjer za metalurgiju i metalne materijale.
          Fakultet može osnivati i nove profile u okviru svoje matičnosti po ispunjenju zakonske procedure.

          Diplomiranom studentu se izdaje uverenje o diplomiranju koje ima važnost do izdavanja diplome, a potpisuje ga dekan ili lice koje on ovlasti.
          Diplomiranom studentu se izdaje diploma koju potpisuje dekan Tehnološko-metalurškog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu.

Član 56.
          Apsolventski rok traje 12 meseci od isteka poslednje godine studija.
          Po isteku apsolventskog roka student ima pravo da polaže ispite uz naknadu troškova.
          Student ima pravo da završi započete studije po nastavom planu i programu po kome je stekao status apsolventa u roku od dve godine od isteka apsolventskog roka.
          Po isteku roka iz stava 1. ovog člana student može nastaviti studije po novom nastavnom planu i programu, uz obavezu plaćanja troškova studija.


1.6. Magistarska teza i specijalistički rad

Član 57.
          Magistarska teza je rezultat samostalnog naučnog rada studenta, kojim se sistematizuju postojeća naučna znanja i daje doprinos novim naučnim saznanjima.
          Nastavno-naučno veće Fakuleta, odobrava temu magistarske teze i odredjuje studentu mentora.

Član 58.
          Akademski naziv magistra nauka stiče se položenim ispitima koji su utvrdjeni planom obrazovanja i odbranom magistarske teze.
          Ispit se polaže pismeno, usmeno ili pismeno i usmeno pred komisijom od najmanje dva člana u čiji sastav ulaze nastavnici koji drže nastavu na datom predmetu i oblasti studija.
          Student može da upiše drugu godinu studija, odnosno III semestar, kada položi najmanje 1/2 ispita predvidjenih planom nastave za prvu godinu studija.
          Magistarsku tezu student može da prijavi ako je položio sve ispite predvidjene nastavnim planom studija prve godine studija..

Član 59.
          Nastavno-naučno veće na osnovu predloga Veća Katedre imenuje Komisiju za ocenu naučne zasnovanosti teme koja se sastoji od najmanje tri nastavnika i istraživača u odgovarajućem zvanju od kojih najmanje jedan nije u radnom odnosu na Fakultetu.
          Nastavno-naučno veće Fakulteta na osnovu izveštaja Komisije za ocenu naučne zasnovanosti teme odobrava izradu magistarske teze i odredjuje studentu mentora.

Član 60.
          Uradjenu magistarsku tezu kandidat podnosi Fakultetu, zajedno sa zahtevom za imenovanje komisije za ocenu i odbranu magistarske teze, a posle položenih svih ispita utvrdjenih nastavnim planom magistarskih studija.
          Nastavno-naučno veće imenuje Komisiju za ocenu i odbranu magistarske teze koja se sastoji od najmanje 3 nastavnika i istraživača u odgovarajućem zvanju, od kojih najmanje 1 nije u radnom odnosu na Fakultetu.
          Komisija podnosi Nastavno-naučnom veću izveštaj o oceni magistarske teze.
          Nastavno-naučno veće može izveštaj o oceni magistarske teze da odbije, vrati na doradu ili da odluči da student pristupi odbrani teze.
          Kada Nastavno-naučno veće usvoji izveštaj o oceni magistarske teze kandidat podnosi uradjenu magistarsku tezu u dva primerka za Biblioteku Fakulteta, a po jedan primerak za svakog člana Komisije za ocenu i odbranu magistarske teze.

Član 61.
          Student može braniti magistarsku tezu u roku do 3 godine od dana odobravanja teme magistarske teze. Fakultet može odobriti studentu na njegov zahtev a u opravdanim slučajevima produženje roka za odbranu magistarske teze uz saglasnost mentora.
          Odbrana magistarske teze je javna.
          Vreme i mesto odbrane teze utvrdjuju sporazumno Komisija za ocenu i odbranu i kandidat.
          Fakultet blagovremeno objavljuje na oglasnoj tabli Fakulteta ime kandidata, naziv teme i vreme i mesto odbrane magistarske teze.

Član 62.
          Predsednik Komisije za ocenu i odbranu magistarske teze je, po pravilu, mentor kandidata. Predsednik Komisije pre odbrane iznosi biografske podatke o kandidatu i njegov dotadašnji rad kao i podatke o prijavi teze.
          Kandidat zatim izlaže predmet svoje teze, metode rada i postignute rezultate, pri čemu mora da odbrani naučne zaključke do kojih je došao u svom radu.
          Po završenom izlaganju kandidata, članovi Komisije iznose kritičke ocene teze i postavljaju kandidatu pitanja u vezi sa obrazloženjem i odbranom. Kandidat odgovara na postavljena pitanja posebno svakom članu Komisije.
          Po završenoj javnoj odbrani Komisija se povlači na većanje.
          Uzimajući u obzir ocenu teze i usmenu odbranu kandidata, Komisija donosi odluku "odbranio" ili "nije odbranio". Odluka se donosi većinom glasova članova Komisije.
          Predsednik Komisije javno saopštava odluku i zaključuje odbranu.
          Komisija vodi zapisnik sa najvažnijim podacima o toku odbrane i oceni teze koju potpisuju svi njeni članovi.

Član 63.
          Kandidat može da podnese prigovor dekanu Fakulteta na:
          Odluku Nastavno-naučnog veća kojom se ne usvaja izveštaj Komisije o oceni magistarske teze,
          Odluku Nastavno-naučnog veća kojom se ne odobrava odbrana magistarske teze Dekan može da vrati Nastavno-naučnom veću na ponovno odlučivanje ili da istu potvrdi.
          Odluku Komisije "nije odbranio".

Član 64.
          Odbranom magistarske teze kandidat stiče akademski naziv magistra tehničkih nauka a odbranom specijalističkog rada stručni naziv specijaliste.

Član 65.
          Tokom specijalističkih studija stiču se znanja kojima se proširuju i produbljuju opšta, stručna i specijalistička znanja potrebna za obavljanje visokospecijalizovanih poslova.

Član 66.
          Veće Katedre odobrava svakom kandidatu plan specijalističkih studija i mentora.

Član 67.
          Posle položenih ispita utvrdjenih planom i programom specijalističkih studija, student stiče pravo da prijavi izradu specijalističkog rada.
          Veće Fakulteta na bazi prijave kandidata i obrazloženja teme specijalističkog rada od strane mentora, odobrava izradu specijalističkog rada.

Član 68.
          Kada kandidat završi specijalistički rad Veće katedre odredjuje Komisiju za ocenu specijalističkog rada od najmanje 3 (tri) člana koja Veću Fakulteta podnosi izveštaj o oceni specijalističog rada.
          Veće Fakulteta može specijalistički rad da odbije, vrati na doradu ili da odobri da student pristupi odbrani.
          Ako Veće Fakulteta odobri odbranu specijalističkog rada istovremeno odredjuje i Komisiju za odbranu.

Član 69.
          Odbrana specijalističkog rada je javna.
          Posle odbrane rada Komisija donosi odluku “odbranio specijalistički rad” ili ”nije odbranio specijalistički rad”.
          Kada student odbrani specijalistički rad stiče stručni naziv specijaliste iz odgovarajuće oblasti.

Član 69.a.
          Nastavni plan doktorskih studija donosi Fakultet uz saglasnost Univerziteta.
          Program studija donosi Fakulteta. Odluku o upisu kandidata na doktorske studije donosi NNV TMF.
          Doktorske studije traju 3 godine.

Član 69.b.
          Doktorske studije na TMF može da upiše student koji je završio TMF ili lice koje je završilo srodni Fakultet, sa prosekom 9.00 (devet) ili više.

1.7. Doktorska disertacija

Član 70.
          Doktorska disertacija je rezultat originalnog naučnog rada doktoranta u odgovarajućoj naučnoj oblasti koji predstavlja doprinos razvoju naučne misli.
          Doktorska disertacija, po pravilu, obuhvata teorijsku i eksperimentalnu obradu date teme a može se sastojati i samo od teorijske obrade teme.
          Eksperimentalni deo disertacije radi se, po pravilu, na Fakultetu, a može se raditi i na drugom mestu, uz saglasnost Nastavno-naučnog veća Fakulteta.

Član 71.
          Doktorat nauka stiče lice koje odbrani doktorsku disertaciju.
          Pravo da brani doktorsku disertaciju ima lice koje je steklo akademski naziv magistra nauka i lice koje je završilo doktorske studije.

Član 72.
          Lice koje je steklo akademski naziv magistra tehničkih nauka, odnosno lice koje je položilo sve ispite u okviru doktorskih studija podnosi prijavu za izradu doktorske disertacije. Magistri nauka uz prijavu podnose i dokaz o prethodnom obrazovanju, stručnu biografiju i rezime objavljenih radova kao i same radove.
          Prijava sadrži predlog teme doktorske disertacije koju kandidat, iz odredjenih oblasti u okviru matičnosti Fakulteta, predlaže Nastavno-naučnom veću Fakulteta. Uz prijavu se podnosi obrazloženje predložene teme koje sadrži: predmet rada, naučni cilj disertacije, osnovne hipoteze od kojih se polazi i metode koje će u istraživanju primeniti.
          Nastavno-naučno veće Fakulteta na osnovu prijave kandidata i predloga Veća odgovarajuće Katedre imenuje Komisiju za ocenu naučne zasnovanosti teme doktorske disertacije koja se sastoji od najmanje tri nastavnika i istraživača u odgovarajućem zvanju od kojih najmanje jedan nije u radnom odnosu na Fakultetu.
          Komisija iz prethodnog stava podnosi Nastavno-naučnom veću izveštaj o oceni naučne zasnovanosti predložene doktorske disertacije i imenuje mentora iz reda profesora TMF. Po prihvatanju izveštaja Nastavno-naučno veće Fakulteta ga uz zahtev za davanje saglasnosti na predloženu temu, dostavlja odgovarajućem organu Univerziteta.

Član 73.
          O Odluci stručnog veća Univerziteta obaveštava se Nastavno-naučno veće Fakulteta. Kandidatu na čiju temu doktorske disertacije je dobijena saglasnost odobrava se izrada doktorske disertacije.

Član 74.
          Kandidat brani doktorsku disertaciju u roku do 5 (pet) godina od dana odobravanja teme.
          Fakultet može odobriti doktorantu na njegov zahtev, produženje roka za odbranu doktorske disertacije, uz saglasnost mentora.
          Opravdanost zahteva iz prethodnog stava ocenjuje Nastavno-naučno veće Fakulteta.

Član 75.
          Uradjenu doktorsku disertaciju kandidat podnosi Fakultetu sa zahtevom za imenovanje Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije.
          Po dobijenoj saglasnosti Stručnog veća Univerziteta na izveštaj o doktorskoj disertaciji kandidat dostavlja Fakultetu doktorsku disertaciju u 4 primerka i po jedan članovima Komisije.

Član 76.
          Komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije imenuje Nastavno-naučno veće Fakulteta, na predlog odgovarajuće katedre.
          Komisija iz stava 1. ovog člana sastoji se od najmanje tri nastavnika i istraživača u odgovarajućem naučnom zvanju, od kojih najmanje 1 nije u radnom odnosu na Fakultetu.

Član 77.
          Komisija iz prethodnog člana podnosi Nastavno-naučnom veću Fakulteta referat o oceni doktorske disertacije.
          Nastavno-naučno veće Fakulteta može disertaciju da odbije, vrati na doradu ili prihvati. Ako se disertacija prihvati, referat o uradjenoj doktorskoj disertaciji dostavlja se Univerzitetu na saglasnost. Istovremeno se referat o uradjenoj doktorskoj disertaciji sa primerkom disertacije dostavlja na uvid javnosti u Biblioteci Fakulteta u roku od 30 dana.

Član 78.
          Odbrana doktorske disertacije je javna.
          Vreme i mesto odbrane doktorske disertacije utvrdjuju sporazumno Komisija i kandidat.
          Fakultet blagovremeno objavljuje na oglasnoj tabli ime kandidata, naziv teme i vreme i mesto odbrane doktrske disertacije.
          U toku odbrane vodi se zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije za odbranu doktorske disertacije. Tok odbrane disertacije je identičan odbrani magistarske teze.

Član 79.
          Odbranom doktorske disertacije stiče se pravo na promociju u naučni stepen doktora tehničkih nauka, iz oblasti: hemija i hemijska tehnologija, odnosno metalurgija.
          Zapisnik sa primerkom i apstraktom disertacije i biografijom doktoranta dostavlja se Univerzitetu radi promocije.

Član 80.
          Doktorat nauka stečen na Fakultetu gubi se ako se naknadno utvrdi da podnesena doktorska disertacija nije originalan naučni rad.
          Obrazloženi predlog za poništaj doktorske disertacije podnosi se pismeno Nastavno-naučnom veću Fakulteta, a može ga podneti svako lice.
          Nastavno-naučno veće Fakulteta odredjuje dva nastavnika Fakulteta koji podnose pismeno mišljenje o predlogu za poništaj. Nastavno-naučno veće Fakulteta na osnovu ovog mišljenja zaključuje da li ima dovoljno razloga za pokretanje postupka o poništenju i odredjuje komisiju od tri nastavnika, odnosno istaknuta naučna radnika koji će ispitati predlog i podneti izveštaj Nastavno-naučnom veću.

Član 81.
          Ako Nastavno-naučno veće Fakulteta odluči da na osnovu izveštaja komisije iz prethodnog člana treba nastaviti postupak za poništenje doktorata, zakazuje dan javne rasprave sa kandidatom u roku koji ne može biti kraći od mesec dana od dana obaveštenja kandidata i sastavljanja pismenog izveštaja komisije koja je ispitala predlog.
          Po završenoj raspravi komisija podnosi obrazloženi predlog Nastavno-naučnom veću Fakulteta, koje donosi konačnu odluku većinom glasova prisutnih članova. Neopravdano izostajanje kandidata sa javne rasprave povlači donošenje odluke o poništenju doktorata nauka.


2. NAUČNA DELATNOST

Član 82.
          Naučni, stručni i obrazovni rad delovi su jedinstvene naučno-obrazovne delatnosti Fakulteta.

Član 83.
          Fakultet obavlja naučnu delatnost kao ravnopravnu oblast svoje ukupne delatnosti.
          Naučni rad ostvaruje se kroz osnovna, primenjena i razvojna istraživanja, koja se obavljaju u cilju razvoja nauke i struke,podizanja kvaliteta nastave, naučnog i stručnog usavršavanja, razvoja naučnog i nastavnog podmlatka, uvodjenja studenata u naučni rad, kao i stvaranja materijalnih uslova za rad i razvoj Fakulteta.
          Naučni rad na Fakultetu obavlja se i organizuje na način utvrdjen ovim Statutom, u skladu sa Zakonom kojim se uredjuje naučno-istraživačka delatnost.

Član 84.
          Fakultet kao obrazovna i naučno-istraživačka ustanova obavlja sledeće delatnosti:

1. Grana Grupa Podgrupa  
  803     Obrazovanje
    8032   Visoko obrazovanje
      80322 Tehnički fakulteti


2. 731 7310 73101 Istraživanje i eksperimentalni razvoj u prirodnim naukama i tehnološki razvoj
  731 7310 73102 Istraživanje i eksperimentalni razvoj u tehničko-tehnološkim naukama
  731 7310 73103 Istraživanje i eksperimentalni razvoj u biotehnološkim naukama
  731 7310 73105 Istraživanje i eksperimentalni razvoj u multicisciplinarnim naukama
  731 7310 73109 Istraživanje i eksperimentalni razvoj u nepomenutim prirodnim naukama


3. 7433 7430 74300 Tehničko ispitivanje i analiza


4. 742 7420 74202 Projektovanje
  742 7420 74203 Inženjering
  742 7420 74204 Ostale arhitektonske i inženjerske aktivnosti i tehnički poslovi


5. 741 7414 74140 Konsalting i menadžment poslovi


6. 722 7220 72200 Pružanje saveta i izrada kompjuterskih programa
  723 7230 72300 Obrada podataka
  724 7240 72400 Izrada baze podataka
  726 7260 72600 Ostale aktivnosti u vezi sa kompjuterijma
  741 7411 74112 Ostali pravni poslovi – veštačenje
  221     Izdavačka delatnost
  221 2211 22110 Izdavanje knjiga, brošura i drugih publikacija
  222  
Karnegijeva 4  *  11120 Beograd  *  Srbija i Crna Gora  *  Phone: +381 11 3370-460  *  Fax: +381 11 3370-387  *  E-mail: tmf@tmf.bg.ac.rs
Code and Design